Вавилон Велики, који се описује у Откривењу, представља све криве религије које Бог не признаје a (Откривење 14:8; 17:5; 18:21). Иако се те религије у много чему разликују, све оне на неки начин одвраћају људе од обожавања истинитог Бога, Јехове (Поновљени закони 4:35).

Како можемо препознати Вавилон Велики

1.   Вавилон Велики је симболичан израз. Свето писмо га описује као „жену“ и „велику блудницу“, чије је име „тајна: ’Вавилон Велики‘“ (Откривење 17:1, 3, 5). Књига Откривење је написана „у знаковима“, па је логично закључити да је Вавилон Велики симболична, а не дословна жена (Откривење 1:1). Осим тога, она „седи на многим водама“, које представљају „народе и мноштва и народности и језике“ (Откривење 17:1, 15). Јасно је да се овде не ради о дословној жени.

2.   Вавилон Велики делује у целом свету. Жена се још назива „велики град који краљује над краљевима земаљским“ (Откривење 17:18). То значи да она има утицај широм света.

3.   Вавилон Велики је верског карактера, а не политичког или трговачког. Древни Вавилон је био познат религиозни центар, у ком су се људи бавили чарањем и врачањем (Исаија 47:1, 12, 13; Јеремија 50:1, 2, 38). Ту је било седиште криве религије која се супротставља истинитом Богу, Јехови (Постанак 10:8, 9; 11:2-4, 8). Вавилонски владари су се дрско уздизали изнад Јехове (Исаија 14:4, 13, 14; Данило 5:2-4, 23). Вавилон Велики је познат и по спиритизму. То је још један доказ да је Вавилон Велики верског карактера (Откривење 18:23).

    Вавилон Велики не може бити политичка организација, јер „земаљски краљеви“ жале због његовог уништења (Откривење 17:1, 2; 18:9). Такође није ни трговачка сила, јер Библија прави разлику између њега и „трговаца земаљских“ (Откривење 18:11, 15).

4.   Вавилон Велики одговара опису криве религије. Крива религија не поучава људе да се приближе истинитом Богу, Јехови, већ их наводи да обожавају друге богове. Библија то назива неверством према Богу, односно блудом с другим боговима (Левитска 20:6; Излазак 34:15, 16, фусноте). На пример, учење о Тројству и бесмртности душе, као и коришћење ликова у обожавању Бога потичу из древног Вавилона и још увек су део криве религије. Ове религије такође подстичу на љубав према свету. Библија на овај облик неверства указује као на духовну прељубу (Јаковљева 4:4).

    Богатство криве религије и упадљиво истицање тог богатства одговара библијском опису симболичне жене чије је име Вавилон Велики, где се каже да је она „обучена у пурпур и скерлет и украшена златом, драгим камењем и бисерима“ (Откривење 17:4). Вавилон Велики је мајка „земаљским гадостима“, то јест извор учења и дела која срамоте Бога (Откривење 17:5). Припадници криве религије су народи, мноштва, народности и језици који подупиру Вавилон Велики (Откривење 17:15).

 Вавилон Велики је одговоран за смрт „свих који су побијени на земљи“ (Откривење 18:24). Током историје, крива религија није само подстицала на ратове и терористичке нападе већ је пропустила да поучи људе истини о Јехови Богу, оличењу љубави (1. Јованова 4:8). Тај пропуст је доста допринео крвопролићу. Зато они који желе да угоде Богу и те како имају разлога да изађу из ње, то јест да се одвоје од криве религије (Откривење 18:4; 2. Коринћанима 6:14-17).