„Говорење језицима“ се односи на способност коју су чудом добили неки хришћани из првог века. Она им је омогућила да говоре језике које никада нису учили (Дела апостолска 10:46). Они којима су ти језици били матерњи могли су лако да их разумеју (Дела апостолска 2:4-8). Говорење језицима било је један од дарова светог духа које је Бог дао неким хришћанима из првог века (Јеврејима 2:4; 1. Коринћанима 12:4, 30).

•  Где и када је започело говорење језицима?

•  Која је била сврха говорења језицима?

•  Да ли је говорење језицима требало да траје заувек?

•  Када је престало говорење језицима?

•  Шта рећи о говорењу језицима данас?

•  По чему се препознају прави хришћани?

 Ово чудо се први пут догодило у Јерусалиму, на Педесетницу 33. н.е. Око 120 Исусових ученика било је заједно када су се сви „испунили светим духом и почели да говоре разним језицима“ (Дела апостолска 1:15; 2:1-4). Том приликом се сакупило много људи „из сваког народа под небом“ и свако је „чуо ученике како говоре његовим језиком“ (Дела апостолска 2:5, 6).

1.   Знак Божје подршке хришћанима. Бог је у прошлости чудима показао да подржава неке верне људе као што је био Мојсије (Излазак 4:1-9, 29-31; Бројеви 17:10). Говорење језицима имало је сличну сврху. Оно је требало да буде знак Божје подршке новоформираној хришћанској скупштини. Апостол Павле је написао: „Језици нису знак за вернике, него за невернике“ (1. Коринћанима 14:22).

2.   Помоћ хришћанима да дају темељно сведочанство. Они који су чули Исусове ученике на Педесетницу рекли су: „Сви их чујемо како нашим језицима говоре о величанственим Божјим делима“ (Дела апостолска 2:11). Дакле, још једна важна сврха овог чуда била је да омогући хришћанима да темељно сведоче и да стварају „ученике од људи из свих народа“, као што им је Исус заповедио (Дела апостолска 10:42; Матеј 28:19). Око 3000 људи који су видели то чудо и слушали шта су говорили Исусови ученици тог истог дана су постали хришћани (Дела апостолска 2:41).

 Не. Дарови светог духа, међу којима је и говорење језицима, били су само привремени. Свето писмо је прорекло: „Дарови прорицања ће нестати, језици ће престати“ (1. Коринћанима 13:8).

 У већини случајева, апостоли су преносили дарове светог духа другим хришћанима, најчешће тако што су полагали руке на њих (Дела апостолска 8:18; 10:44-46). По свему судећи, они који су добили дарове духа нису могли да их преносе на друге (Дела апостолска 8:5-7, 14-17). На пример, службеник може некоме издати возачку дозволу, али тај који је добио дозволу нема законско право да је изда неком другом. Изгледа да је говорење језицима престало након смрти апостола и оних који су тај дар примили од њих.

 Чудесни дар говорења језицима по свему судећи је престао крајем првог века. Данас нико не може с правом тврдити да му је Бог дао моћ да говори језицима. a

 Исус је рекао да ће његови ученици бити препознатљиви по самопожртвованој љубави (Јован 13:34, 35). Исто тако, апостол Павле је рекао да ће љубав бити трајно обележје правих хришћана (1. Коринћанима 13:1, 8). Написао је да ће хришћани помоћу Божјег духа моћи да развијају особине које се називају „плод духа“, а прва од њих је љубав (Галатима 5:22, 23).