Израелци су у древно доба давали десетак a од свог годишњег прихода. То је био део њихове службе Богу. Он им је заповедио: „Одвајај десетак од свег рода свог семена, што га сваке године роди твоја њива“ (Поновљени закони 14:22).

 Заповест о давању десетка налази се у Мојсијевом закону, закону који је Бог дао Израелцима у древно доба. Будући да хришћани нису под Мојсијевим законом, они нису у обавези да дају десетак (Колошанима 2:13, 14). Уколико неки хришћанин одлучи да да̂ прилог, он то треба да „учини како је одлучио у срцу, не нерадо или на силу, јер Бог воли онога ко радосно даје“ (2. Коринћанима 9:7).

•  Десетак у „Старом завету“

•  Десетак у „Новом завету“

 У делу Светог писма који је познат као Стари завет давање десетка се спомиње неколико пута. У већини случајева, ради се о времену када су Израелци већ имали Божји закон, који су добили преко Мојсија. Међутим, неколико случајева се односи на период пре него што је Божји закон записан.

Пре Мојсијевог закона

 Прва особа за коју Свето писмо каже да је одвојила десетак од свог иметка био је Аврам, то јест Аврахам (Постанак 14:18-20; Јеврејима 7:4). По свему судећи, у овом случају то је био поклон који је Аврахам само једном дао краљу и свештенику Салима. Не постоји никакво указивање на то да му је Аврахам или неко од његове деце поново дао десетак.

 Друга особа за коју се у Светом писму каже да је одвојила десетак био је Аврахамов унук Јаков. Он је обећао Богу да ће му дати десетак од свега уколико га он буде благословио (Постанак 28:20-22). Према неким изучаваоцима Библије, Јаков је по свему судећи тај десетак дао у виду животињских жртава. Ово обећање које је Јаков дао Богу није обавезивало друге чланове његове породице да наставе да дају десетак.

За време Мојсијевог закона

 Израелци у древно доба добили су заповест да дају десетак од својих прихода. То је био део њиховог служења Богу.

•   Десетак је био намењен Левитима, као и свештеницима који нису имали своју земљу коју би обрађивали већ су своје време у потпуности посвећивали служби Богу (Бројеви 18:20, 21). Левити који нису били свештеници давали су свештеницима „десетак од десетка“ од свега што је најбоље. Другим речима, они су од десетка који су добијали од народа десетину давали свештеницима (Бројеви 18:26-29).

•   Изгледа да је Мојсијевим законом било предвиђено још једно одвајање десетка на годишњем нивоу од којег су имали користи Левити и још неки људи (Поновљени закони 14:22, 23). Израелске породице су одређених година током посебних празника тај десетак давале сиромашним сународницима (Поновљени закони 14:28, 29; 26:12).

 Како су Израелци израчунавали десетак? Они су сваке године одвајали десетину од своје летине (Левитска 27:30). Уколико су се одлучили за то да десетак дају у новцу, а не у пољопривредним производима, морали су да вредност повећају за 20 процената (Левитска 27:31). Закон је налагао и давање десетка „од крупне или од ситне стоке“ (Левитска 27:32).

 Да би одредили десетак од стоке, Израелци су одвајали сваку десету животињу која би изашла из тора. Према Закону, нису смели да прегледају те животиње нити да их замене неком другом. Нису их смели ни продати за новац (Левитска 27:32, 33). Међутим, када је био у питању десетак који се давао током годишњих празника, животиње су могле бити замењене за новац. То је увелико олакшавало путовање Израелцима који су на празнике долазили издалека (Поновљени закони 14:25, 26).

 Када су Израелци давали десетак? Чинили су то сваке године. Међутим, свака седма година била је нешто другачија (Поновљени закони 14:22). То је била сабатна година или година одмора, када Израелци нису сејали своје њиве (Левитска 25:4, 5). Због другачијих околности, те године се није одвајао десетак од усева. Сваке треће и шесте године, у циклусу од седам, Израелци су други десетак делили са сиромашнима и Левитима (Поновљени закони 14:28, 29).

 Да ли је постојала казна за оног ко не би дао десетак? Мојсијев закон није прописивао никакву казну за оног ко би пропустио да да̂ десетак. То је била морална обавеза. Од Израелаца се очекивало да пред Богом изјаве да су дали десетак и да га замоле за благослов (Поновљени закони 26:12-15). На пропуст да се да десетак Бог је гледао као на крађу од њега (Малахија 3:8, 9).

 Да ли је давање десетка био претежак терет за народ? Није. Бог је свом народу обећао да, уколико буду доносили десетке, он ће на њих изливати благослов и ни у чему неће оскудевати (Малахија 3:10). Показало се да је народ на неки начин трпео кад год није давао десетке. Бог им је ускратио свој благослов. Осим тога, више нису имали користи ни од службе свештеника и Левита који нису могли да се посвете служби Богу, јер нису имали од чега да живе (Немија 13:10; Малахија 3:7).

 У време када је Исус живео на земљи, од Божјих слугу се још увек очекивало да дају десетак Богу. Међутим, након Исусове смрти, то се променило.

У Исусово време

 У делу Библије који је познат као Нови завет можемо прочитати да су у Исусово време Израелци још увек давали десетак. На пример, он се слагао с  тим да треба давати десетак Богу, али је осудио религиозне вође, који су савесно плаћали десетак али су занемарили оно што је у Закону важније – правду, милосрђе и верност (Матеј 23:23).

Након Исусове смрти

 Након Исусове смрти, Бог више није захтевао да се даје десетак. Исусовом смрћу, Мојсијев закон је укинут, а са њим и заповест да се узима десетак од народа (Јеврејима 7:5, 18; Ефешанима 2:13-15; Колошанима 2:13, 14).