Свето писмо конкретно не спомиње еутаназију. a Међутим, оно што говори о животу и смрти помаже нам да формирамо уравнотежено гледиште. Одузимање живота је неприхватљиво, али не постоји заповест да се по сваку цену мора продужавати живот особи која умире.

 Свето писмо показује да је Бог као наш Створитељ „извор живота“ (Псалам 36:9; Дела апостолска 17:28). Живот је веома драгоцен у Божјим очима. Из тог разлога, Бог осуђује одузимање било туђег, било сопственог живота (Излазак 20:13; 1. Јованова 3:15). Поред тога, Свето писмо каже да је потребно да предузмемо разумне мере како бисмо заштитили свој живот, али и живот других (Поновљени закони 22:8). Јасно је да Бог жели да ценимо живот.

Шта ако је особа смртно болесна?

 Свето писмо не одобрава одузимање живота, чак ни особи која је на самрти. У прилог томе говори и пример израелског краља Саула. Када је у једној бици био смртно рањен, тражио је од свог слуге да му оконча живот (1. Самуилова 31:3, 4). Слуга је одбио да то уради. Међутим, касније је један човек лажно тврдио да је испунио Саулову жељу. Давид, који је делио Божје гледиште о животу, сматрао га је кривим за крв (2. Самуилова 1:6-16).

Да ли се живот мора продужавати по сваку цену?

 Када је јасно да је смрт неизбежна, Свето писмо не захтева да се живот продужава. Оно пружа уравнотежено гледиште о томе. Смрт је наш највећи непријатељ, последица нашег грешног стања (Римљанима 5:12; 1. Коринћанима 15:26). Иако смрт није нешто што треба прижељкивати, не треба је се ни бојати јер Бог обећава да ће ускрснути оне који буду умрли (Јован 6:39, 40). Неко ко цени живот трудиће се да себи обезбеди најбољу могућу медицинску негу. Па ипак, то не значи да ће се одлучити за медицинске поступке који ће му само продужавати живот који је на измаку.

Да ли је самоубиство неопростив грех?

 Не, Свето писмо не убраја самоубиство у неопростиве грехе. Иако је одузимање живота озбиљан грех, b Бог у потпуности разуме да, између осталог, менталне болести, изузетно велики стрес или чак неке генетске предиспозиције могу водити до суицидних мисли (Псалам 103:13, 14). Он преко страница своје Речи пружа утеху онима који пролазе кроз тешке ситуације. Поред тога, Свето писмо каже да ће „Бог ускрснути и праведнике и неправеднике“ (Дела апостолска 24:15). То показује да нада у ускрсење важи чак и за оне који су починили озбиљне грехе, међу којима је и самоубиство.