Израз „Нови Јерусалим“, који се у Светом писму спомиње два пута, односи се на симболични град који представља групу Исусових следбеника који иду на небо да би владали с њим у Божјем Краљевству (Откривење 3:12; 21:2). Свето писмо ову групу људи назива и Христовом невестом.

1.   Нови Јерусалим се налази на небу. Сваки пут када се у Светом писму спомиње Нови Јерусалим, каже се да он силази с неба, где анђели чувају његове капије (Откривење 3:12; 21:2, 10, 12). Поред тога, због своје величине он не може постојати на земљи. Наиме, овај град је имао облик коцке, а обим њене основе износио је „дванаест хиљада стадија“ a (Откривење 21:16). Према томе, дужина његове странице била би скоро 560 километара, што значи да би се у висину протезао чак у свемир.

2.   Нови Јерусалим чини група Исусових следбеника, то јест Христова невеста. На Нови Јерусалим се указује као на „невесту, Јагњетову жену“ (Откривење 21:9, 10). У овом симболичном опису, Јагње представља Исуса Христа (Јован 1:29; Откривење 5:12). „Јагњетова жена“, то јест Христова невеста, односи се на хришћане који ће заједно са Исусом бити на небу. Свето писмо упоређује однос између Исуса и ових хришћана са односом између мужа и жене (2. Коринћанима 11:2; Ефешанима 5:23-25). Поред тога, на каменовима темељцима Новог Јерусалима уклесано је „дванаест имена дванаест Јагњетових апостола“ (Откривење 21:14). Пошто се за хришћане који имају наду да ће живети на небу каже да су „назидани на темељу апостола и пророка“, тај детаљ нам помаже да разумемо шта је Нови Јерусалим (Ефешанима 2:20).

3.   Нови Јерусалим је део једне владавине. Древни Јерусалим је био престоница Израела. Ту се налазио „Јеховин престо“, са ког су владали краљ Давид, његов син Соломон и њихови потомци (1. Летописа 29:23). Због тога се може рећи да је Јерусалим представљао Божју власт на земљи. Он се називао и „светим градом“ (Немија 11:1). Нови Јерусалим, за који се такође каже да је „свети град“, чине они који ће с неба заједно са Исусом „краљевати над земљом“ (Откривење 5:9, 10; 21:2).

4.   Нови Јерусалим доноси благослове људима на земљи. Нови Јерусалим је описан „како силази с неба од Бога“, што указује на то да путем њега Бог утиче на оно што се дешава на земљи (Откривење 21:2). Овај израз повезује Нови Јерусалим са Божјим Краљевством, путем ког Бог остварује своју вољу „како на небу тако и на земљи“ (Матеј 6:10). Благослови које је Бог припремио за људе обухватају:

   •   Уклањање греха. Река „воде живота“ тече из Новог Јерусалима и обезбеђује воду за „дрвеће живота“, које служи за „лечење народа“ (Откривење 22:1, 2). Ово физичко и духовно лечење уклониће грех и омогућиће људима да достигну савршенство, као што је Бог првобитно намеравао (Римљанима 8:21).

   •   Добар однос између Бога и људи. Људи су због греха отуђени од Бога (Исаија 59:2). Уклањањем греха у потпуности ће се испунити пророчанство: „Ево Божјег шатора међу људима! Бог ће пребивати међу њима и они ће бити његов народ и сам Бог биће с њима“ (Откривење 21:3).

   •   Крај патњи и смрти. Путем свог Краљевства, Бог ће „обрисати сваку сузу с њихових очију и смрти више неће бити, ни туге, ни јаука, ни бола више неће бити“ (Откривење 21:4).