У Светом писму не постоји никакав конкретан списак „седам смртних грехова“. Међутим, оно каже да уколико неко чини озбиљне грехе неће постићи спасење. На пример, у Светом писму се за озбиљне грехе као што су полни неморал, идолопоклонство, бављење спиритизмом, изливи гнева и пијанство каже да спадају у „дела тела“. А затим се каже да „они који тако нешто чине неће наследити Божје краљевство“ (Галатима 5:19-21). a

Зар се у Светом писму не наводи седам ствари које Господ мрзи?

 Да, наводи се. У преводу Даничић-Караџић, у Причама Соломуновим 6:16 пише: „На ово шесторо мрзи Господ, и седмо је гад души његовој:“ Међутим, списак греха који је затим наведен у Причама Соломуновим 6:17-19 није свеобухватан. У њему су наведене основне категорије које покривају све врсте греха, што подразумева не само оно што човек ради већ и оно што говори и о чему размишља. b

Шта се подразумева под изразом „смртни грех“?

 Неки преводиоци су користили тај израз у 1. Јовановој 5:16. На пример, у преводу од др Бакотића пише: „Има и грех смртни.“ Израз који је преведен као „грех смртни“ може се превести и као „грех који води у смрт“. Која је разлика између греха који „води у смрт“ и греха који „не води у смрт“? (1. Јованова 5:16).

 Свето писмо јасно каже да је смрт плата за сваки грех. Међутим, можемо бити избављени од греха и смрти посредством откупне жртве Исуса Христа (Римљанима 5:12; 6:23). Према томе, грех који „води у смрт“ јесте онај који Христова откупна жртва не покрива. Особа која чини такав грех толико је упорна у томе да никада неће променити своје ставове или понашање. У Светом писму се на такав грех указује и као на нешто што „неће бити опроштено“ (Матеј 12:31; Лука 12:10).