Опростити значи прећи преко нечије кривице или грешке. Грчка реч која се у Светом писму преводи са „опростити“ дословно значи „пустити“, као када неко не захтева да му се врати дуг. Исус је употребио то поређење када је своје ученике поучавао како да се моле. Тада је рекао: „Опрости нам грехе наше, јер и ми опраштамо сваком свом дужнику“ (Лука 11:4). Исус је и у поређењу о немилосрдном робу поистоветио опраштање са поништењем дуга (Матеј 18:23-35).

 Може се рећи да смо другима опростили када нисмо огорчени и када не очекујемо надокнаду за нанети бол или губитак. Пошто Библија каже да љубав „не памти зло“, то значи да нам је потребна несебична љубав да бисмо некоме заиста опростили (1. Коринћанима 13:4, 5).

Шта опроштење не значи

•   Толерисати преступ. Библија заправо осуђује оне који тврде да су лоши поступци безазлени или прихватљиви (Исаија 5:20).

•   Претварати се да се ништа није десило. Бог је краљу Давиду опростио озбиљне грехе, али га није заштитио од последица. Давидови греси су чак записани у Светом писму, тако да се за њих и данас зна (2. Самуилова 12:9-13).

•   Дозволити да вас други искоришћавају. Претпоставимо да сте некоме позајмили новац, али га он протраћи и не може да вам на време врати дуг. Њему је много жао због тога и извињава вам се. Можда ћете одлучити да му то не узмете за зло, да не помињете увек изнова дуг и чак да му опростите цео дуг. Међутим, можда ћете одлучити и да му више не позајмљујете новац (Псалам 37:21; Пословице 14:15; 22:3; Галатима 6:7).

•   Опростити без оправданог разлога. Бог не опрашта људима који намерно чине озбиљне грехе и одбијају да признају своје грешке, да се промене и извине онима које су својим поступањем повредили (Пословице 28:13; Дела апостолска 26:20; Јеврејима 10:26). Особе које се не кају постају Божји непријатељи. Бог не очекује да опраштамо онима којима он не опрашта (Псалам 139:21, 22).

   Шта ако је неко био окрутан према вама и не жели да се извини, па чак ни да призна оно што је урадио? Библија саветује: „Одбаци гнев и одагнај срџбу“ (Псалам 37:8). Иако нећете оправдавати такво понашање, немојте дозволити да вас обузме гнев. Будите уверени да ће Бог позвати ту особу на одговорност (Јеврејима 10:30, 31). Исто тако, биће вам лакше ако размишљате о Божјем обећању да ће доћи време када више нећемо осећати никакву бол која нас сада мучи (Исаија 65:17; Откривење 21:4).

•   Опростити сваку назови-увреду. Понекад можда није потребно да опростимо, већ да се питамо да ли уопште имамо разлога да се вређамо. Свето писмо каже: „Немој се брзо вређати, јер увредљивост почива у недрима безумних“ (Проповедник 7:9).

Шта ће нам помоћи да опростимо другима

1.   Сетимо се шта значи опростити. Опраштати не значи да толеришемо неисправно понашање нити да се правимо као да се ништа није десило. То једноставно значи да смо одлучили да пређемо преко грешке.

2.   Размислимо зашто је добро да опростимо. Ако нисмо љути и огорчени, остаћемо смирени и бићемо здравији и срећнији (Пословице 14:30; Матеј 5:9). Што је још важније, треба да опраштамо другима да би и Бог нама опростио (Матеј 6:14, 15).

3.   Будимо саосећајни. Сви смо несавршени (Јаковљева 3:2). Као што се ми боље осећамо када други нама нешто опросте, тако се и други боље осећају када ми њима опростимо (Матеј 7:12).

4.   Будимо разумни. Када се ради о нечему што није толико важно, можемо применити следећи библијски савет: „Подносите једни друге“ (Колошанима 3:13).

5.   Брзо праштајмо. Настојмо да што пре опростимо. Немојмо дозволити да нас гнев изједа (Ефешанима 4:26, 27).