У Светом писму реч „небо“ има три основна значења: (1) небески свод, (2) духовно подручје и (3) високи или узвишени положај. Контекст нам помаже да разумемо у ком значењу се користи. a

1.   Небески свод. Када се реч „небо“ користи у овом смислу означава земљину атмосферу, где дувају ветрови, лете птице, а у облацима настају киша, снег и муње (Псалам 78:26; Пословице 30:19; Исаија 55:10; Лука 17:24). Може се односити и на свемир, где се налазе „сунце, месец и звезде“ (Поновљени закони 4:19;Постанак 1:1).

2.   Духовно подручје. „Небо“ или „небеса“ такође се односе и на подручје ван физичког свемира (1. Краљевима 8:27; Јован 6:38). У том духовном подручју пребивају Јехова Бог и анђели које је створио (Јован 4:24; Матеј 24:36). Понекад се „небо“ односи на верне анђеле, то јест „скуп светих“ (Псалам 89:5-7).

    У Светом писму „небеса“ се користе да би се указало на одређени део духовног подручја где Јехова пребива (1. Краљевима 8:43, 49; Јеврејима 9:24; Откривење 13:6). На пример, Свето писмо је прорекло да ће Сатана и демони бити збачени с неба и да више неће моћи да се појаве пред Јеховом. Међутим, они ће и даље бити у духовном подручју (Откривење 12:7-9, 12).

3.   Високи или узвишени положај. Свето писмо користи реч „небо“ да би означило нечији високи положај, обично у повезаности са властима. Такав положај могу да заузимају:

   •   Јехова Бог као свемоћни Врховни владар (2. Летописа 32:20; Лука 15:21).

   •   Божје Краљевство, то јест небеска власт која ће заменити све људске власти. Свето писмо указује на Божје Краљевство као на „нова небеса“ (Исаија 65:17; 66:22; 2. Петрова 3:13). b

   •   Хришћани који имају небеску наду, а тренутно се налазе на земљи (Ефешанима 2:6).

   •   Људске власти које су се уздигле изнад својих поданика (Исаија 14:12-14; Данило 4:20-22; 2. Петрова 3:7).

   •   Зла духовна створења која сада владају светом (Ефешанима 6:12; 1. Јованова 5:19).

Шта Свето писмо каже о животу на небу?

 У духовном подручју има на стотине милиона духовних бића која вредно извршавају Јеховину реч (Псалам 103:20, 21; Данило 7:10).

 Свето писмо описује небо као подручје блештаве светлости (1. Тимотеју 6:15, 16). Пророк Језекиљ је имао визију небеске блиставе светлости, а пророк Данило је у визији видео огњену реку на небу (Језекиљ 1:26-28; Данило 7:9, 10). Небо је свето, то јест чисто, и предивно (Псалам 96:6; Исаија 63:15; Откривење 4:2, 3).

 Све оно што Свето писмо говори о небу улива страхопоштовање (Језекиљ 43:2, 3). Па ипак, ми људи не можемо у потпуности разумети какво је духовно подручје јер је то једноставно ван нашег поимања.