Пређи на садржај

11. ДЕЦЕМБАР 2015.
АЗЕРБЕЈЏАН

Рашад Нифталијев затворен због присуствовања верским скуповима

Рашад Нифталијев затворен због присуствовања верским скуповима

Други пут за 14 месеци, Рашад Нифталијев, верски службеник Јеховиних сведока, затворен је јер није успео да исплати новчане казне због присуствовања верским састанцима. Суд у Ганџи је 19. новембра 2015. осудио господина Нифталијева на 25 дана затвора јер није платио високе износе казни које је добио због „организовања и вођења верских састанака“.

Казне господина Нифталијева сада износе укупно 9450 маната (10315 евра). Иако сматра да су те казне неправедне, плаћа их у малим ратама у складу са својим могућностима.

Кажњен због присуствовања верској служби

Разлог последњег затварања господина Нифталијева био је упад полиције 14. новембра 2015. на верски састанак у граду Ганџи, другом по величини у Азербејџану. Полиција је прекинула верску службу и одвела 27 особа у полицијску станицу. Њих 12, међу којима је био и господин Нифталијев, било је оптужено за кршење закона о присуствовању верској служби. * На саслушањима која су била затворена за јавност и одржана у периоду од 18. до 25. новембра, суд у Ганџи је осудио њих деветоро на новчане казне од по 2000 маната (око 1730 евра) због учествовања на „верским састанцима одржаним без одговарајуће дозволе“.

Канцеларија судског извршитеља је 19. новембра позвала на разговор господина Нифталијева због кашњења у отплати пет претходних казни, које је добио за последњих пет година на основу исте оптужбе. Господин Нифталијев је објаснио да настоји да редовно плаћа казне, али је указао и на своје околности – ниска примања и бригу о болесној мајци. Судски извршитељ је ипак случај проследио суду. Након саслушања, суд је одмах затворио господина Нифталијева. Затим га је казнио новчаном казном због присуствовања верском састанку 14. новембра. Тиме је додатно увећао његов дуг и неправду која му се чини.

Упади на верске састанке

Упад полиције на састанак Сведока 14. новембра био је осми у низу од 2010. у Ганџи. * Полицијски упади одигравају се по истом обрасцу: Сведоци се мирно окупе у малој групи у приватном дому. Полиција упадне без налога за претрес или судског налога, не представи се на прописан начин и не саопшти разлоге свог доласка, прекида састанак, одузима личне Библије и верску литературу, направи снимак, вређа присутне и прети им.

Полиција све присутне, укључујући и децу и старе, одводи у полицијску станицу. Судско саслушање се заказује истог дана, иако суд увек може да појединцу пружи прилику да позове свог адвоката и допусти му време од неколико дана да припреми одбрану. У неколико случајева, локални медији су објавили вести о овим хапшењима и чак на телевизији приказали Сведоке који су чекали у полицијској станици.

Упорно одбијање захтева за регистрацију

Сведоци у Ганџи до сада нису успели да добију законску регистрацију, па зато тамошње власти тврде да су њихова окупљања ради верске службе незаконита. Суд у Ганџи је по том основу прописао новчане казне Сведоцима који су присуствовали састанку 14. новембра, изјављујући да „заједница Јеховиних сведока нема званичну дозволу да би могла да делује у Ганџи“. *

Међутим, у Азербејџану не постоји закон којим се захтева дозвола државе за верско окупљање. У члану 21 Закона о слободи вероисповести стоји: „Верска служба [...] верски обреди и церемоније могу се слободно спроводити у верским објектима [...] као и у становима и кућама грађана.“

Јеховини сведоци су регистровани у главном граду Бакуу и од 2010. подносе бројне захтеве за регистрацију у Ганџи. Међутим, Управа за сарадњу с црквама и верским заједницама сваки пут одбија њихов захтев због наводних техничких пропуста или се уопште не оглашава. Последњи захтев Сведоци у Ганџи поднели су 10. новембра 2015.

Напори да се укину ограничења верске слободе

Јеховини сведоци и даље улажу напор да се састану са званичницима у Азербејџану како би се законски регистровали и у већој мери остварили људска права. Па ипак, због неправде коју и даље трпе, Сведоци из Азербејџана су поднели 21 жалбу Европском суду за људска права због тога што су им власти више пута угрозиле право на слободу вероисповести и слободу исповедања верских уверења.

Јеховини сведоци очекују од власти у Азербејџану да им призна права која закон те државе гарантује свим својим грађанима – укључујући и право на слободу вероисповести – и да престане да кажњава искрене вернике попут господина Нифталијева.

^ одл. 5 Прецизније, оптужени су за кршење члана 299.0.2 Административног правилника којим се забрањује „организовање и одржавање верских састанака, поворки и других верских церемонија“ без дозволе локалних власти.

^ одл. 8 Полицијски упади су се догодили и у Ланкарану, Локбатану, Мингакевиру, Самкиру и Загатали.

^ одл. 11 Званичници се позивају на члан 12 Закона о слободи вероисповести који каже: „Верска заједница може да делује тек након што ју је релевантна извршна власт регистровала и унела у државни регистар верских заједница.“ Међутим, овај члан се односи на правна тела верских заједница. Њим се не забрањује окупљање ради верске службе. Видети и Закон о слободи окупљања, члан 4, по ком „верске церемоније“ не подлежу законској регулативи.