Исцрпљене и слабе, али одважне Ирина Захарченко и Валида Џабрајилова присуствовале су суђењу одржаном 28. јануара 2016, у Окружном суду у Бакуу. У судници су стајале иза решетака као да су окорели криминалци и слушале пресуду коју је прочитао судија Акрам Гахраманов. Прогласио их је кривима за дељење верске литературе без дозволе државе и осудио их на новчану казну од по 7000 маната (око 3900 евра). Пошто су у затвору већ провеле 11 месеци, судија је укинуо плаћање новчане казне и пустио их на слободу.

Министарство државне безбедности Републике Азербејџана оптужило је госпођу Захарченко и госпођу Џабрајилову, које су Јеховини сведоци, да су починиле кривично дело када су једној суграђанки у Бакуу дале брошуру о Библији. Министарство је десет недеља спроводило истрагу о овом наводном злочину и у више наврата их подвргло агресивном испитивању. Када су се 17. фебруара 2015. одазвале на још један позив Министарства, биле су затечене када су схватиле да заправо присуствују затвореном судском саслушању * након ког су послате у притвор.

Власти су од почетка према овим женама поступале као према криминалцима који представљају „претњу за друштво“. Један од адвоката одбране рекао је: „Био сам запањен када сам чуо каквим су бомбастичним речима описани поступци ових жена. Оптужене су да су се удружиле с намером да почине кривично дело и да су смишљено прекршиле закон. У ствари, Валида је посетила једну жену са којом је раније разговарала о Библији и која је од ње тражила верску литературу. Та жена је позвала Валиду и Ирину у свој дом на чај и узела од њих библијску брошуру.“

Током једанаестомесечног притвора, Министарство државне безбедности је држало госпођу Захарченко и госпођу Џабрајилову у изолацији. Нису смеле да примају посете, да обављају телефонске позиве, добијају писма, нити да код себе имају Библију. Биле су под сталним психолошким притиском. Смршале су, почеле су да пате од несанице и биле су врло слабе. Суд је одбио све захтеве да до суђења буду премештене у кућни притвор.

Министарство им је додатно отежало ситуацију тиме што је на саслушањима у мају, јулу и септембру 2015. тражило да им се притвор продужи. Када је у децембру случај коначно дошао на суд, судија Гахраманов је три пута одлагао рочишта. Тако су Ирина и Валида до доношења пресуде 28. јануара 2016, у притвору провеле скоро годину дана.

Судске расправе су откриле да је Министарство државне безбедности имало и неке скривене намере што се тиче Јеховиних сведока. Ово министарство је тражило од суда да ове жене задржи у притвору како би се сазнало који су још Јеховини сведоци учествовали у наводним кривичним делима. Док су њих две биле у затвору, полиција је правила проблеме Сведоцима у Бакуу, у више наврата их испитивала и извршила претрес у више од 10 приватних домова, као и у једној дворани у којој се одржавају верски састанци.

Јеховини сведоци су се обратили међународним организацијама за људска права, тражећи да госпођа Захарченко и госпођа Џабрајилова буду ослобођене. Поднели су жалбе Европском суду за људска права и још неким телима при Уједињеним нацијама. Јеховини сведоци из целог света послали су на хиљаде писама властима у Азербејџану. Представници Јеховиних сведока обраћали су се владама у својим земљама и слали писма председнику Азербејџана, тражећи да поступи човечно и интервенише у корист Ирине Захарченко и Валиде Џабрајилове.

Радна група УН која се бави испитивањем затварања без законског основа известила је да Азербејџан крши права ових жена и да сноси кривицу за верску дискриминацију. Она је затражила од власти у Азербејџану да ослободе госпођу Захарченко и госпођу Џабрајилову и да им исплате одштету због неоснованог затварања. Наредног дана, Савет за људска права УН затражио је од власти да госпођу Захарченко због погоршања здравственог стања пребаци у кућни притвор.

Судија Гахраманов је прво саслушао наводну жртву којој су госпођа Захарченко и госпођа Џабрајилова дале брошуру. Током саслушања, ова жена је давала недоследне изјаве које су биле у супротности с њеним ранијим сведочењем. Она није могла да објасни каква јој је штета нанета и зашто себе сматра жртвом. Затим је судија дозволио госпођи Захарченко и госпођи Џабрајиловој да јој постављају питања. Оне су с поштовањем истакле недоследности у сведочењу ове жене, као и неистине у њеним изјавама. Обе су рекле тој жени да јој опраштају.

Судија је такође саслушао два сведока која су потврдила да су госпођа Захарченко и госпођа Џабрајилова без дозволе делиле верску литературу. Ови сведоци су претходно потписали изјаве у којима стоји да су њих две починиле кривично дело, али су на суду признали да те изјаве нису ни прочитали. Током испитивања су такође признали да не познају Ирину и Валиду и да им оне нису дале никакву верску литературу. Изјава трећег сведока, коју је судија наглас прочитао, такође је била недоследна и контрадикторна.

Иако су докази говорили у прилог госпођи Захарченко и госпођи Џабрајиловој, судија их је прогласио кривима по оптужби. Након суђења, адвокат који је учествовао у одбрани ових жена изјавио је: „Сматрам да је оваква пресуда апсурдна. Радна група УН је увидела каква је неправда нанета овим женама и тражила да буду ослобођене и да им се исплати одштета. А сада, само неколико недеља касније, судија их проглашава кривима.“ Ирина Захарченко и Валида Џабрајилова размишљају о улагању жалбе на ову неправедну пресуду.

Јеховиним сведоцима у свету је драго што су Ирина Захарченко и Валида Џабрајилова на слободи са својим породицама које брину о њима и што могу да приме неопходну медицинску негу. Али још увек не могу да верују да је Азербејџан дозволио неправедно и окрутно поступање према двема мирољубивим и недужним женама – и све то оправдао судском пресудом.

Поред Сведока још многи су забринути због очитог кршења верске слободе у Азербејџану. Међународна заједница с пажњом прати има ли напретка у начину на који се азербејџанске власти односе према верским мањинама. Јеховини сведоци ће и даље настојати да постигну споразум с властима у Азербејџану о питању слободе вероисповести.