Јеховини сведоци у Грузији данас уживају верску слободу, што је потпуно другачија ситуација у односу на раније године. Законски су регистровани и власти им дозвољавају да слободно исповедају своју веру. Међутим, у периоду од 1999. до 2003. власти су дозвољавале верским екстремистима да жестоко нападају Сведоке и да при том пролазе некажњено.

Због прогонства које су доживљавали у том мрачном периоду, Сведоци су Европском суду за људска права уложили неколико жалби. Жалба у случају Царциџе и други против Грузије једна је од њих и њом су обухваћена три инцидента која су се догодила у Грузији током 2000. и 2001, када су Сведоци доживели напад руље, прекидање верских састанака, уништавање личне имовине и физичко и вербално злостављање од стране полиције.

Дана 17. јануара 2017. Европски суд за људска права донео је пресуду у случају Царциџе којом је потврђено да су права Сведока прекршена. Тај суд је закључио да је грузијска полиција била или директно умешана у инциденте или је пасивно посматрала нападе. Суд је још закључио да грузијски судови и судије нису спречили нападе на Јеховине сведоке због личних предрасуда и површног испитивања чињеница.

Ово је трећа пресуда против Грузије коју је донео Европски суд за људска права, а односи се на оно што се дешавало од 1999. до 2003, што је суд назвао „верским насиљем над Јеховиним сведоцима широм земље“. Европски суд за људска права је у све три пресуде закључио да је Грузија прекршила Европску конвенцију о људским правима тиме што није подржала верску слободу Јеховиних сведока и што је вршила дискриминацију над њима.

Ситуацију, која је у то време владала у Грузији, Суд је описао следећим речима: „Тиме што је полиција или директно учествовала у нападима на Јеховине сведоке или што није спречавала незаконите активности појединаца, грузијске власти су створиле климу некажњивости која је допринела да се повећа број напада на Јеховине сведоке широм земље.“

У споменута три напада у случају Царциџе којим се бавио Европски суд за људска права, жртве су доживеле неправду јер је полиција саучествовала у нападима.

• Дана 2. септембра 2000, полиција је у граду Кутаисију привела господина Џамукова у полицијску станицу. Одузели су му сву литературу коју је имао код себе, а затим су га вређали и тукли. Наредног дана, један полицајац је ударао у стомак господина Габунија и поцепао му литературу.

• Дана 26. октобра 2000, полиција је у граду Марнеулију грубо прекинула верски састанак и запленила литературу. Господин Микиртунов, који је држао верски говор, као и господин Алијев, у чијем се дому тај састанак одржавао, приведени су у полицијску станицу. Полиција је касније на силу одвезла господина Микиртунова ван града и забранила му да се врати у град. Господину Алијеву су забранили да одржава састанке Јеховиних сведока у свом дому.

• Дана 27. марта 2001, у граду Рустави, група православних фанатика упала је у дом господина Гогелашвилија док је у току био верски састанак. Вређали су присутне и натерали су их да напусте састанак. Та група је покупила литературу и следећег дана је јавно спалила на оближњој пијаци. Полиција је одбила да интервенише и тако заштити жртве.

У сва три случаја жртве су затражиле правду на грузијским судовима, али је нису добиле. Европски суд за људска права је закључио да су грузијске судије стале на страну полиције и нису темељно размотриле доказе које су жртве поднеле. Говорећи о ставу домаћих судија у оваквим случајевима, Европски суд за људска права је закључио:

Такво површно и једнострано приступање случају уз аутоматско поверење у полицију и безразложно одбацивање сведочења оштећене стране, по мишљењу Суда, не може а да се не протумачи као саучесништво судова у насиљу над подносиоцима жалби.

Европски суд за људска права утврдио је да су нарушена права подносиоца жалби из члана 9 (слобода вероисповести) и 14 (дискриминација) Европске конвенције о људским правима, тако да је наложио да им се исплати одштета у износу од 11000 евра, као и 10000 евра за судске трошкове.

У свом закључку Европски суд за људска права позвао се на раније пресуде донесене у случајевима Глдани и Бегхелури из Грузије, као и случајеве Кузњецов и Крупко из Русије. Грузијске власти су постепено примењивале раније пресуде и Јеховини сведоци у Грузији су веома захвални што су сада боље заштићени, што им омогућује да се слободно и безбедно састају и говоре о својим веровањима.

Адвокат за људска права, Андре Карбоно, који је учествовао у саслушањима у Грузији и у припреми жалбе за Европски суд за људска права, рекао је: „Ова изванредна пресуда јасно показује да Европски суд за људска права неће толерисати поступке влада које су под његовом јурисдикцијом, а подржавају кршење права на слободу вероисповести. Јеховини сведоци су задовољни што грузијска влада предузима кораке како би применила ове пресуде, чиме им омогућава да слободно исповедају своју веру. Надамо се да ће и друге земље чланице Савета Европе, попут Русије, поступити слично.“

Ова последња пресуда Европског суда за људска права штити драгоцено право свих људи да се слободно састају и да у миру разговарају о својој вери са другима. Јеховини сведоци широм света надају се да ће ова снажна пресуда Европског суда за људска права утицати на уложене жалбе против Русије и Азербејџана.