Дана 25. маја 2023. навршиће се 30 година од доношења одлуке коју стручњаци на правном пољу сматрају једном од најутицајнијих одлука Европског суда за људска права. Реч је о случају Кокинакис против Грчке. Европски суд је тада први пут прогласио неку државу кривом за кршење верске слободе. Та пресуда је од 1993. темељ за остваривање верске слободе у 46 земаља чланица Савета Европе. Кад нека моћна држава угрози наше право да исповедамо своју веру, као што је случај у Русији, преседани попут случаја Кокинакис у Грчкој још више нам значе.

На званичном веб-сајту Савета Европе тај случај се до дан-данас помиње кад се наводи која сва људска права су заштићена Европском конвенцијом о људским правима. Он се изучава у школама права и на њега се многи позивају када упућују жалбе Европском суду.

Случај Кокинакис је познат по томе што је у пресуди истакнуто да су „речи и дела неодвојиви од нечијих веровања“. У њој је потврђено да „слобода исповедања вере [...] подразумева и нечије право да уверава друге у своја веровања, тако што ће их, између осталог, ’учити’ о њима.“

Један од деветоро судија Европског суда, Де Мејер, који је судио у том случају, образложио је своје мишљење речима: „Прозелитизам, који се дефинише као ’ревно ширење вере‘, не може бити кажњиво јер на неки начин представља ’исповедање нечије вере‘ – што је потпуно законито.“

Ова историјска одлука је уследила након полувековне правне борбе брата Миноса Кокинакиса. Њега су грчке власти ухапсиле 1938. због кршења закона којим се забрањује „прозелитизирање“, а који је увео грчки диктатор Јоанис Метаксас. Минос је тада имао 30 година и био је први од 19 147 Јеховиних сведока који су ухапшени од 1938. до 1992, док је тај закон био на снази. Свих тих година, Сведоци су трпели малтретирање, неправду и насиље.

Минос је неустрашиво наставио да проповеда и зато је био ухапшен више од 60 пута, изведен је пред грчке судове 18 пута, провео је више од 6 година на кажњеничким острвима и у затворима и више пута је морао да плати новчане казне.

На крају је 1993. Европски суд за људска права ослободио тада 84-годишњег Миноса свих оптужби и пресудио да је Грчка прекршила његову слободу вероисповести. Суд је наложио да се Миносу исплати одштета за све те мучне године и да му се надокнаде сви правни трошкови. Брат Минос је до краја живота живео на Криту и умро је 1999. када је имао 90 година.

Судија Де Мејер је истакао да Минос није био криминалац, већ да је био „осуђиван само због своје ревности, а не зато што је урадио нешто лоше“.

Правни заступник Јеховиних сведока, Филип Брамли, објаснио је како тај преседан утиче на данашње случајеве: „Пресуда у случају Кокинакис је учврстила право човека да другима мирољубиво говори о својим веровањима. Та пресуда Европског суда за људска права се најчешће цитира и на њу се најчешће позивају правници када се негде доведе у питање слобода вероисповести, не само у Европи него и шире.“

За победу и преседан у случају Кокинакис сва слава припада Јехови. Он нас мудро води и усмерава како бисмо бранили и законски потврђивали право на проповедање добре вести и на томе смо му веома захвални (Филипљанима 1:7).