„Борба против дискриминације и неједнакости основни је [приоритет] државног образовног система“ (Секретаријат Министарства просвете, 12. јун 2014).

Деца Сведока у Демократској Републици Конго већ неколико година уназад бивају избачена из школа које су под покровитељством других верских организација јер не учествују у школским активностима верског карактера. До тога је дошло зато што школе поступају по сопственим, уместо по државним прописима, и крше права ученика који су Сведоци. Конгоанске власти су увиделе ову неправду и заштитиле право сваког појединца на образовање без дискриминације.

Верске организације су склопиле договор с конгоанским властима да буду покровитељи државних школа, тамо где је то потребно. Према том договору „деца морају бити заштићена од било каквог облика верске дискриминације и нетолеранције“. Упркос томе, ове школе често имају сопствене прописе који обавезују ученике да присуствују школским активностима верског карактера и учествују у њима. Неке школе инсистирају да се ти прописи примењују, иако се тиме крши договор с државом и угрожава верска слобода ученика.

Овај проблем је привукао пажњу јавности 2005, када је 52 младих Сведока било избачено из једне школе у селу Абумомбази, у Екваторијалној покрајини, зато што нису желели да учествују у црквеним активностима које је организовала њихова школа. Проблем је постао још већи јер су и школе из других провинција поступиле на исти начин. С временом је преко 300 ученика свих узраста избачено из школа, па чак и они који су били пред матуром.

Након што је 2009. неправедно избачена из школе, 13-годишња Кањере Ндаваро је написала: „Страшно ме је погодила ова неправда. Не знам како ће се то одразити на моју будућност.“ Камбере Мафика Жистин, избачен је из школе 2010, пред саму матуру, и рекао је да му се живот „потпуно пореметио“. Иако је ученицима заиста било тешко што им је ускраћено образовање или диплома, они нису погазили своја веровања.

Родитељи деце која су избачена из школе разговарали су са школским управама, али без великог успеха. Сведоци су се због тога обратили властима и добили подршку оних који су се потрудили да стану на пут верској дискриминацији.

Током 2011, госпођа Базизан Маз, министарка просвете у провинцији Северни Киву, широм провинције је послала допис „Спречимо верску дискриминацију“, у ком је тадашњу ситуацију описала као жалосну. На проблем је указано следећим речима: „Ученици неких вероисповести жртве су дискриминације због примене школских прописа који су у супротности с важећим прописима Демократске Републике Конго.“

Овај случај је добио на значају када је 4. септембра 2013. министар просвете Демократске Републике Конго Мвангу Фамба издао декрет који је обавезивао све школе у свим провинцијама. У том декрету под називом „Забрана верске дискриминације“ јасно пише: „Свако дете има право да иде у било коју школу без обзира на своје верско опредељење.“ Такође пише да је избацивање ученика из школе из верских разлога „кршење прописа и закона које је донела Демократска Република Конго“.

Многе школе су поступиле у складу са овим декретом и вратиле ученике у школе. Ипак, неколико школа није то урадило. Стога је 12. јуна 2014. Министарство просвете послало меморандум којим је указало на декрет из септембра 2013. и цитирало нови правни оквир закона о образовању, * који је издао председник Демократске Републике Конго. Овај подсетник је указао на сам корен проблема тако што је нагласио важност борбе против дискриминације, као и да поштовање државних и међународних закона увек има предност у односу на прописе које свака школа доноси за себе. Министар просвете је послао инспекторе у школе широм државе да би се уверио да ли оне примењују смернице из декрета. Нема сумње да ће ове државне мере донети дугорочне резултате.

Ако конгоанске школе буду поступале у складу са законом, ниједан ученик више неће бити жртва верске дискриминације. Ученици ће тако научити да поштују све људе, без обзира на њихово верско опредељење. Тако ће конгоанске школе поштовати Устав своје државе, као и декрет министра просвете, и на делу показати младима да треба бити непристран.