Пређи на садржај

Брат у кануу на језеру Малави преузима снимак скупштинских састанака

29. ДЕЦЕМБАР 2020.
ВЕСТИ ИЗ СВЕТА

Домишљатост браће и сестара на забаченим подручјима

Домишљатост браће и сестара на забаченим подручјима

Многе скупштине широм света користе интернет да би одржавале састанке током ове пандемије. Али нека наша браћа и сестре, који живе у забаченим подручјима где је слаб интернет, морају уложити велик труд да би пратили састанке, док се у исто време држе свих мера заштите против ширења коронавируса. Погледајмо шта раде неки од њих у Африци.

Малави

Многа браћа и сестре немају интернет, па не могу да користе апликацију Zoom. Зато подружница у Малавију сваке седмице преко мобилне мреже шаље старешинама у свакој скупштини снимке састанака. Затим старешине шаљу тај материјал објавитељима из своје скупштине.

Али то није лако урадити за 28 објавитеља из скупштине Чаро, који живе у планинама на северу Малавија, близу језера Малави. Пошто на том подручју планине блокирају сигнал мобилне телефоније, један старешина мора да пређе доста километара од своје куће да би ухватио добар сигнал. Затим се враћа и на том планинском подручју пешке иде до куће сваког Сведока да би му преко блутута пребацио тај материјал.

Старешине су се недавно обрадовале кад су сазнале да је на језеру Малави, које је знатно ближе њиховим кућама, много јачи сигнал мобилне телефоније. У кануу на језеру, далеко од планина, браћа могу да преузму снимке. Захваљујући томе штеде много на времену јер више не морају да прелазе толико велике раздаљине.

Мозамбик

Да би „посетили“ скупштине у забаченим подручјима на северозападу Мозамбика, путујући надгледници у том крају износе говоре користећи мобилни телефон. Пошто често није могуће повезати се преко видео-конференцијског позива, није реткост да путујући надгледници имају испред себе много мобилних телефона, од којих је сваки повезан с другим домаћинством из скупштине.

Брат Алик Казаве, који служи као покрајински надгледник, држи говор. Сваки мобилни телефон је повезан с другим домаћинством

Неки објавитељи живе у толико забаченим подручјима да близу њихове куће нема сигнала за мобилни телефон. Када дође време за састанак, браћа и сестре пешаче кроз грмље док не ухвате сигнал, а затим ту поседају и слушају програм.

Брат Јохан Вињо, покрајински надгледник на том подручју, каже да „многа браћа и сестре прелазе доста километара да би пратили састанке“, што им помаже да остану духовно јаки упркос изолацији. Још један покрајински надгледник, брат Карлос Кортазао, каже следеће: „Имамо осећај као да смо и даље у Дворани Краљевства с браћом и сестрама, да заједно коментаришемо и певамо теократске песме. Заиста видимо како Јехова помаже свом народу да и даље добија духовну храну током ове пандемије“ (Јован 21:17).