Новембар 2020. остаће забележен у историји Јеховиних сведока. Смртоносна пандемија приморала је већину нас да будемо у кући. Тренутно не проповедамо на уобичајени начин. Упркос свему томе, Јеховин народ је успешно организовао проповедничку акцију о Божјем Краљевству. Широм света, милиони Сведока су се потрудили да пословни људи, јавни службеници, просветни радници, пријатељи, родбина и други добију Стражарску кулу број 2/2020. Ова акција је помогла онима који су хтели да сазнају више. У исто време, донела је много радости и свима онима који су у њој учествовали и духовно их је ојачала.

Ево неких лепих искустава и коментара наше браће и сестара широм света:

Лусинда Феркин, 18-годишња сестра из Аустралије која се недавно крстила, написала је следеће: „Иако сам током акције имала озбиљне здравствене проблеме, осећала сам како ме Јехова бодри, држи за руку и даје ми неопходну снагу.“

Један отац с Новог Зеланда написао је колико је ова акција значила његовој породици: „Имамо четири ћерке, узраста од 7, 9, 11 и 13 година. На ову проповедничку акцију гледали смо као на задатак од нашег Оца Јехове и то је помогло нашој породици да задржи добру навику да редовно учествује у служби проповедања.“

Кахисо и Лидија Марумо, који су у покрајинској служби, послали су својим рођацима који нису Јеховини сведоци електронским путем примерак нашег часописа. Неколико њих им је захвалило на томе. Једна Кахисова рођака, која је по занимању лекар, одговорила је да је часопис дошао у правом тренутку. Рекла је да су неки њени пацијенти имали питања о Богу и да су њена деца дошла у додир са окултизмом. Кахисо и Лидија су је позвали и још исте вечери започели с њом библијски курс. Сада проучавају два пута седмично.

Сороја Томпсон, пионирка из Онтарија, написала је: „Ова акција је моју пажњу поново усмерила на оно што је најважније и подсетила ме на то колико још имамо посла. Она је показала и колико нас Јехова воли и живи је доказ тога колико му је стало да нико не изгуби живот. Док сам размишљала о свему томе, пожелела сам да се још више трудим током акције.“

Једна сестра из Британске Колумбије је написала: „Током овог тешког времена, одлучила сам да будем помоћни пионир како бих се лакше носила с негативним мислима. Сада се осећам боље, баш као и остали чланови моје породице.“

Подружница у Канади је известила да је ова акција помогла члановима породице да се зближе. Помогла је и деци да се осећају корисно у служби проповедања. Она су сама писала кратка писма, паковала их у коверте, лепила маркице и тражила адресе.

Брачни пар Туомисто, који је у покрајинској служби, каже: „Новембар је овде на северу најмрачнији месец у години. Зато су браћа и сестре, а нарочито пионири, били пресрећни због ове акције, која је својом светлошћу растерала таму.“

Након што су једном познанику послали часопис, један брачни пар је добио писмо захвалности у ком је, између осталог, стајало: „Данас читам [библијску књигу] Јаковљеву. У њој пише да је вера без дела мртва. Јеховини сведоци су увек прилазили људима и помагали им да разумеју Свето писмо. Они својим делима показују да имају веру.“

Ево шта нам је стигло из подружнице у Грчкој: „Пандемија, мере заштите и карантин многима су тешко пали. Ова акција је била управо оно што им је требало да поврате снагу. Многи су рекли да им је акција била попут ’духовне оазе‘!“

Сестра Сузи Контаргири уписала је помоћну пионирску службу упркос томе што има здравствених проблема и живи у религиозно раздељеном дому. Она је рекла: „Ова акција је распршила моје негативне мисли. Будила сам се радосна, радила по кући, кувала, водила рачуна о свом супругу, а онда ишла у службу проповедања. Мој супруг, који није Сведок, навикао је да радосно сарађујем са сестрама у служби и зато ме је често питао: ’Зар данас не идеш у службу‘?“

Сестра Тамаки Хирота писала је јавним службеницима. Она је рекла: „Јехова је први који је сведочио путем писама. Он је људима написао 66 писама која су увек изнова могли да читају током историје и тако постану његови пријатељи. Јехова зна колико је писање писама ефикасно. Био је ово незабораван догађај.“

Сестре Мехараџа Виџеја и Имајанатан Амута случајно су писале на исту адресу. Прималац прво писмо није ни отворио, него га је одмах бацио. Онда је видео друго писмо. Помислио је да је порука у писмима врло важна јер је добио два. Прочитао је часопис, позвао сестру која му је послала друго писмо и пристао да проучава Библију.

Једна јавна службеница је позвала подружницу на Шри Ланки након што је добила часопис. Рекла је да никад није упознала неког Јеховиног сведока иако је хришћанка. Након што је похвалила садржај часописа и наш веб-сајт, упитала је: „Како могу да постанем Јеховин сведок?“ Одмах је договорено да је неко посети.

Један 13-годишњи објавитељ, који иде у школу у којој се често говори о политици, објаснио је колико му је значила новембарска акција: „Имао сам више храбрости да кажем наставницима зашто не желим да разговарам о политици. То ми је много ојачало веру.“

Сестра Маргит Харинг је доживела нешто слично. Она каже: „Акција ми је помогла да будем храбрија и ревнија. У почетку сам била нервозна при самој помисли да треба да сведочим пословним људима и јавним службеницима. Трудила сам се да на благ начин заступам своја веровања и то је добра вежба за дане који долазе.“

Један старешина је рекао: „Дирнуло ме је кад сам видео колико објавитеља је било у пионирској служби упркос озбиљним здравственим проблемима. А уопште нису морали то да ураде. Међутим, они су ипак учествовали у овој акцији. Радост и захвалност које су осећали према Јехови и суверницима натерала је свима сузе на очи.

Има још много сличних искустава широм света, али немамо довољно простора да то овде наведемо. Било је право уживање пренети милионима људи поруку о Божјем Краљевству (Јован 15:11).