Иако ми као Јеховини сведоци савесно примењујемо мере заштите које се препоручују током пандемије, нека наша браћа и сестре су преминули од последица коронавируса (Проповедник 9:11). Нажалост, до сада је умрло 872 наше браће и сестара широм света. Наши суверници су њиховој породици и пријатељима одмах пружили подршку и утеху (1. Коринћанима 12:26). Што је најважније, наша браћа и сестре се ослањају на Јехову, који увек поступа у складу са својим обећањем из Филипљанима 4:7, где каже да ће онима који се уздају у њега дати свој мир.

Једна од наших сестара која је осетила подршку Јеховине организације у оваквој ситуацији јесте Ханхен Уницер, специјална пионирка из Болцана у северној Италији. Нажалост, њен муж, брат Манфред Уницер, преминуо је 28. марта 2020, од последица коронавируса. Брат Уницер је био у специјалној пуновременој служби скоро 58 година, од чега је у тој служби заједно са својом супругом провео скоро 54 године. У путујућој служби су провели 25 година. Готово хиљаду браће и сестара из неколико земаља пратило је комеморацију која је одржана путем видео-везе.

Сестра Уницер је рекла: „Много ми значе моји суверници. Нису ме оставили саму, чак ни на један сат. Преплавили су ме својом љубављу! Бринули су о мени у емотивном, духовном и физичком погледу. Све их много волим.“

Марија Хосе Монкада и њен супруг Дарвин такође су осетили подршку суверника када су изгубили своје најближе. Они живе у планинској области Еквадора, на подручју на ком се говори језик кечуа. Нажалост, родитељи сестре Монкада, сестра Фабиола Сантана Хордан (56), која је била стални пионир и брат Рикардо Хордан (60) који је био слуга помоћник у скупштини Прадерас у Гвајакилу, преминули су од последица коронавируса у размаку од шест дана. Два рођена брата сестре Монкада такође су се заразили овим вирусом, али су оздравили.

Сестра Монкада је била скрхана болом и хтела је да крене на путовање од четири сата да би својој породици пружила подршку и помогла око организовања сахране. Међутим, након много молитви и размишљања, она и њен муж су закључили да у таквим условима није мудро кретати на пут. Али су зато све време били у контакту са својим рођацима путем видео-везе. Сестра Монкада каже: „Да смо кренули на тај пут ризиковали бисмо да угрозимо и своје и њихово здравље.“

Она још каже да је била сломљена од „бола и бриге“, што је сасвим разумљиво. Ипак, она и њен муж су наставили да јачају своју духовност и да се усрдно моле Јехови за вођство. Такође су се припремали за Спомен-свечаност и позивали телефоном људе с којима су проучавали Библију. Читали су им делове из ње који говоре о Христовим последњим данима на земљи. Осим тога, писали су писма и посећивали састанке своје скупштине путем видео-конференцијског позива. Девет рођака сестре Монкада који нису Сведоци прихватили су позив да путем видео-везе прате програм Спомен-свечаности на шпанском језику.

Сестра Монкада је још рекла: „Дирнуло нас је када смо видели колико су се људи с којима проучавамо Библију потрудили да се повежу с нама путем видео-везе, иако им то није било лако. Пријатно сам се изненадила што су програм пратили и неки моји рођаци који живе у другим земљама.“

Она је још додала: „Ово што смо доживели показало нам је да треба да останемо активни у служби за Јехову колико год да су тешке наше околности. То је најбољи начин да се изборимо са тугом и да уједно пружимо Јехови разлог да нас благослови.“

Дубоко саосећамо са нашом браћом и сестрама широм света који су изгубили неког свог у овој пандемији и нећемо престати да се молимо за све њих. Једва чекамо да дође време када ће Јехова окончати све што нам сада задаје бол, као што су пошасти, и вратити у живот све оне који су му били верни (1. Коринћанима 15:21, 22).