Због пандемије (COVID-19), браћи и сестрама која су тренутно хоспитализована, као и онима који живе у старачким домовима није било лако да прате програм који је припремљен за Спомен-свечаност. У већини случајева, нису могли да напуштају установе у којима су смештени, а ни посете нису биле дозвољене. Упркос овим отежаним околностима, старешине из њихових скупштина су се побринуле да они могу да прате ову најважнију свечаност у години.

У граду Најуу, две сестре, 91-годишња Џом Сан Ли и 88-годишња И Сан Квон, као и 96-годишња жена која се заинтересовала за Библију, силно су желеле да прославе Спомен-свечаност. Један доктор који ради у њиховом старачком дому је Јеховин сведок. Он је пратио програм заједно са својом скупштином, а након завршетка свечаности вратио се на своје радно место како би нашим сестрама и заинтересованој жени пустио говор за Спомен-свечаност са веб-сајта jw.org. Донео им је и бесквасни хлеб и вино.

У граду Уијеонгбу, брат Ђе Чеол Чои ради у старачком дому у ком живи 14 наше старије браће и сестара. Упркос пандемији, брат Чои је успео да помогне својим старијим суверницима и заинтересованим особама да присуствују овој најважнијој свечаности тако што им је пустио програм са нашег сајта. С некима који су пратили програм започет је и библијски курс.

Сестра Те Сан Ким има 59 година и живи у Чонану. Она је пре пет година сазнала да има рак, а недавно је имала неиздрживе болове па је морала да буде смештена у болницу. Болничку собу дели са нашом сестром Ђонг Мај Ким. Сестра Ким има 69 година и болује од рака у поодмаклом стадијуму. Будући да наше сестре не могу да напуштају болницу током ове пандемије, њихове старешине су се побринуле да заједно са својом скупштином прате програм путем видео-конференције.

Наше сестре су толико биле захвалне да су својим старешинама написале једно писмо. У њему стоји: „Хвала вам што сте нам помогли да упркос овој пандемији и нашем лошем здрављу будемо на Спомен-свечаности и уживамо у добром друштву наших суверника.“

Сестра Миеко Фуџивара, која има 70 година и живи у префектури Мије, смештена је у болницу. Будући да та болница нема бежични приступ интернету, наша сестра није могла да се укључи у програм за Спомен-свечаност који је њена скупштина одржала путем видео-конференције. Међутим, један старешина из њене скупштине и његова жена су успели да јој на мобилни телефон пребаце говор за Спомен-свечаност, тако да је могла да га прати из болнице.

У граду Зама, у префектури Канагава, наша 102-годишња сестра Јуки Такеучи живи у једном старачком дому. Њена ћерка и зет су јој пре Спомен-свечаности послали један пакетић у ком су се налазили хлеб и вино. Она је заједно с њима прославила Спомен-свечаност, слушајући програм путем телефона.

Њен зет, брат Мимура, рекао је: „Моја ташта је крштена 1954. и није пропустила ниједну Спомен-свечаност од тада. Иако је ово била нешто другачија годишњица Исусове смрти од оне на коју смо навикли, била је веома срећна што је могла и ове године да присуствује тој свечаности.“

Сигурни смо да Јехова цени труд који болесна и остарела браћа и сестре уз помоћ својих старешина улажу како би прославили Спомен-свечаност (Јеврејима 6:10).