У службеној 2020. години имали смо највећи број акција пружања хуманитарне помоћи до сада. Широм света је формирано преко 950 Одбора за хуманитарну помоћ. Поред пандемије, током 2020. ређале су се једна за другом велике природне катастрофе и друге невоље. Чланови Одбора за хуманитарну помоћ суочавали су се са два велика изазова, наиме да што пре доставе помоћ суверницима и да се при том придржавају мера заштите због пандемије. Сведоци који су учествовали у тим акцијама кажу да су им та искуства ојачала веру. У наставку ћемо навести неколико примера тога с чим су се све суочила наша браћа и сестре.

Током службене 2020. године, било је 126 великих олуја, што је за 11,5 процената више у односу на претходну службену годину. Многе су проузроковале поплаве или одроне земље.

На пример, бројни тропски циклони који су погодили Филипине приморали су многу нашу браћу и сестре да напусте свој дом.

Обилне кише широм Нигерије проузроковале су нашој браћи огромну штету на усевима.

Јужну Кореју је погодила веома дуга сезона монсунских киша и проузроковала велику штету.

Пожари су беснели у многим земљама, а неки од њих су прерасли и у највеће пожаре који су до сада забележени.

На пример, неки наши суверници трпе последице смртоносних пожара који су опустошили преко 400 000 хектара земље.

То је био случај у Сједињеним Државама.

Огромни пожари су проузроковали проблеме и нашим суверницима у Аустралији.

У јеку ових катастрофа, наша организација је саставила упутства са мерама заштите којих се треба придржавати како би и они који пружају и они који примају помоћ били безбедни.

Брат Чан Хи Хан, који сарађује са Одбором за хуманитарну помоћ у Јужној Кореји, каже којих се мера придржавају како би заштитили браћу и сестре: „Сваког јутра свима меримо температуру, стално држимо физичку дистанцу, на терену ради ограничен број волонтера и избегавамо да ручамо или правимо паузе у групама. Осим тога, волонтери дезинфикују алат пре и после употребе.“

Нека наша браћа и сестре су морала да напусте свој дом, а неки су чак и остали без њега. Брат Крис Шајра из Сједињених Држава, који је помагао Одбору за хуманитарну помоћ док су беснели пожари на западној обали Сједињених Држава, каже: „Водили смо рачуна о томе колико добровољаца шаљемо у сваки дом како бисмо се придржавали мера заштите од ширења коронавируса.“

У многим подручјима су путовања била ограничена, што је утицало на број волонтера који су могли да помогну. Брат Филипс Акиндуро, који је сарађивао са Одбором за хуманитарну помоћ у Нигерији, каже: „Ограничење кретања је био највећи проблем с којим смо се суочили. Зато није било лако доћи до радне снаге за неопходне послове.“

Брат Џун Хјонг Ким, који је помагао Одбору за хуманитарну помоћ у Јужној Кореји, описује став волонтера следећим речима: „Пошто нас је управо љубав према Богу и нашој браћи навела да дођемо и пружимо помоћ, стално смо водили рачуна о безбедности свих око нас. Зато смо и поред свих мера заштите којих смо се придржавали задржали и радост.“

Успех који су волонтери постигли у пружању хуманитарне помоћи у јеку пандемије свима им је ојачао веру и поуздање у Јехову.

На пример, брат Хан се бринуо да ли ће Одбор за хуманитарну помоћ успети да за мање од 24 часа окупи довољно волонтера да би могли започети с радом. Он каже: „За само неколико сати схватио сам да су моји страхови били безразложни. Стотине браће и сестара из свих крајева земље прискочило је у помоћ. Било их је толико много да смо некима морали да кажемо да више нема потребе за новим волонтерима. Видео сам својим очима да је Јехова с нама и то је нешто што се не може речима описати.“

Брат Бред Бенар из Хондураса, испричао је како се осећао након што је учествовао у пружању хуманитарне помоћи после урагана: „Иако смо били сведоци многих стресних ситуација, наши суверници који су морали да напусте свој дом добили су храну, заклон и утеху која им је била потребна. Својим очима сам видео да ни два урагана заједно са пандемијом не могу уништити љубав која влада у нашој организацији.“

Алкин Дајџаг, који је радио са Одбором за хуманитарну помоћ на Филипинима, каже: „Ово искуство ми је помогло да још боље разумем како нам Јехова великодушно даје изузетну снагу, као и мудрост како бисмо могли урадити све што је потребно“ (2. Коринћанима 4:7).

Веома ценимо све што су урадиле подружнице, Одбори за хуманитарну помоћ, као и волонтери на терену. Захваљујући свима који су се ставили на располагање, као и великодушним прилозима које смо добили, успели смо да пружимо помоћ чак и у години са рекордним бројем природних непогода (1. Солуњанима 1:3).