Јеховини сведоци у Индији постоје од 1905. Основали су канцеларију 1926. у Бомбају (сада Мумбај) и законски су регистровани 1978. Индијски устав штити Сведоке и гарантује им право на практиковање, исповедање и преношење својих верских уверења. Важном правном победом на Врховном суду Индије у случају Бијое Емануел против државе Керала потврђене су уставне слободе на које имају право сви грађани. Уопштено говорећи, Јеховини сведоци могу без ометања да служе Богу у Индији. Међутим, у неким државама доживљавају нападе руље и друге облике верске нетолеранције.

Према одлуци Врховног суда из 1977, проповедање својих уверења није исто што и преобраћење других на своју веру. Речено је да нико нема право да преобрати другу особу на своју веру и да су закони против преобраћења донети у неким државама правоснажни. Руља која нападне Сведоке често се пред полицијом позива на одлуку овог суда и лажно тврди да су Сведоци покушавали да преобрате људе. У државама где не постоје закони против преобраћења, противници не оптужују Сведоке за богохуљење, већ погрешно примењују закон из периода колонијализма о проповедању Јеховиних сведока. Због тога су Сведоци од 2002. доживели нападе разјарене руље преко 150 пута. Локалне власти често погоршавају ситуацију јер не штите Сведоке нити судски гоне нападаче.

Јеховини сведоци у Индији и даље се обраћају државним службеницима и судовима како би заштитили право да слободно исповедају своју веру. Сматрају да ће локалне власти и појединци морати да се сложе са изјавом Врховног суда у случају Бијое: „Наша традиција нас учи толеранцији, наша филозофија заговара толеранцију, наш Устав заступа толеранцију; немојмо то заборавити.“ Сведоци се надају да ће успети да окончају нападе руље и да ће дати свој допринос верској толеранцији.