Двадесетогодишњи Артур Аванесјан налази се на издржавању затворске казне од 30 месеци у затвору Шуши у Нагорно-Карабаху иако је спреман да прихвати цивилну службу. Судови у Нагорно-Карабаху на свим нивоима одбили су да му признају право на приговор савести на служење војног рока.

Господин Аванесјан је Јеховин сведок и о својим чврстим уверењима каже: „Савест ми не дозвољава да служим војни рок. Волим своје ближње и не желим да узимам оружје нити да учим како да некога повредим.“ Затим додаје: „Не покушавам да избегнем своју грађанску дужност. Тражио сам цивилну службу уместо војног рока, али ми није одобрена.“

Господин Аванесјан је 29. јануара 2014. добио позив да се јави Војном комесаријату у Аскерану у Нагорно-Карабаху. Сутрадан је поднео молбу у којој је објаснио да му савест не дозвољава да служи војни рок, али је спреман да прихвати цивилну службу. Такође је ангажовао адвоката јер је знао да у Нагорно-Карабаху није уведена цивилна служба.

Пошто господин Аванесјан има јерменски пасош, његов адвокат се састао са званичницима у Јерменији и Нагорно-Карабаху и чинило се да ће му бити дозвољено да обавља цивилну службу у Јерменији. Припремајући се за то, он се преселио у Јерменију. Дана 13. фебруара 2014. предао је захтев за цивилну службу Војном комесаријату Републике Јерменије у Масису.

Јерменска комисија за цивилну службу никада није позвала господина Аванесјана, али је зато 14. јула 2014. приведен у главну полицијску станицу у Јеревану где га је чекала полиција Нагорно-Карабаха. Одмах су га ухапсили и против његове воље спровели из Јеревана у Аскеран, што је представљало изручење без правног основа, саслушања, судског налога или других формалности.

Господин Аванесјан је затворен 14. јула 2014. и тада је имао само 18 година. Следећег дана је сазнао да је првостепени суд у Нагорно-Карабаху раније издао налог за његово хапшење и одредио му притвор до почетка суђења. Суд је потврдио своју ранију пресуду и послао га у затвор у Шушију. Суд је одбио све жалбе на одлуку о притвору пре суђења.

Дана 30. септембра 2014. судија првостепеног суда у Нагорно-Карабаху, Спартак Григоријан, осудио је господина Аванесјана на 30 месеци затвора због избегавања војне службе. * Господин Аванесјан је уложио жалбу на пресуду, али су је и Апелациони и Врховни суд Нагорно-Карабаха одбили. Он ће остати у затвору до јануара 2017.

Шејн Брејди, један од његових адвоката, изјавио је: „Господин Аванесјан био је притворен, ухапшен, процесуиран и осуђен због својих дубоко укорењених верских убеђења. Иако је неправедно затворен, чврсто је решен да поступа у складу са својом савешћу.“ Господин Брејди је рекао да управа затвора сада дозвољава господину Аванесјану да има Библију и библијску литературу, а одобрене су му и посете чланова породице.

Након што је искористио сва правна средства која му у његовој земљи стоје на располагању, господин Аванесјан је поднео жалбу Европском суду за људска права. Очекује позитивну одлуку (иако ће она вероватно бити донета месецима након што буде пуштен из затвора) јер је овај суд већ више пута подржао право на приговор савести. У случају Бајатјана против Јерменије, Велико веће Европског суда потврдило је да је приговор савести на служење војног рока загарантован правом на слободу мисли, савести и вероисповести. Пресуде које су уследиле подржале су ову одлуку. *

Одлуке Европског суда за људска права допринеле су поштовању основног права на приговор савести, чак и у време нестабилности и рата. На пример, у јуну 2015. Врховни суд Украјине потврдио је да они који улажу приговор савести имају право да обављају цивилну службу чак и у време војне мобилизације.

Јеховини сведоци у Нагорно-Карабаху, као и широм света надају се да ће власти Нагорно-Карабаха признати да право на приговор савести спада у основна људска права. Хоће ли влада ове земље омогућити овим мирољубивим младим људима да обављају цивилну службу или ће их и даље слати у затвор? Уколико уважи основно право на приговор савести, Нагорно-Карабах ће поступити у складу са европским стандардима и показати дужно поштовање према искреним уверењима младића попут Артура Аванесјана.