Парламент немачке покрајине Баден-Виртемберг је 27. јануара 2021. у оквиру своје годишње комеморације жртвама нацистичког режима у Другом светском рату посветио посебну пажњу Јеховиним сведоцима. Због пандемије коронавируса, ова комеморација је одржана онлајн. Било је више од 37 000 присутних из Аустрије, Немачке, Холандије и Швајцарске. Снимак овог догађаја имао је око 78 000 прегледа.

Мухтерем Арас, председница парламента покрајине Баден-Виртемберг, рекла је да је „прогонство Јеховиних сведока добро документована чињеница [...] али је јавност с тим слабо упозната“. Додала је да су нам Сведоци током тог мрачног раздобља пружили „пример како треба да се понашамо кад се суочимо с мржњом, обесправљеношћу и претњом [...] насиљем“.

Госпођа Арас је истакла и оно што се десило Ани Денц, Јеховиној сведокињи из Лераха, који се такође налази у покрајини Баден-Виртемберг. Анини родитељи су убијени у концентрационим логорима, а она није хтела да у школи каже: „Хајл Хитлер!“ Други Сведоци су јој помогли да побегне у Швајцарску. Касније се с мужем преселила у Сједињене Државе. „Ана Денц је имала храбрости да се одупре и да заузме став. Њена вера јој је уливала снагу“, закључила је госпођа Арас.

Историчар др Ханс Хесе је рекао да су Јеховини сведоци били забрањени у Немачкој 1933, свега два месеца након што су нацисти дошли на власт. Др Хесе је присутне упознао с тим да су се наша браћа и сестре „борили против забране тако што су делили летке и наставили да проповедају“.

Господин Хесе је испричао шта се догодило брату Густафу Штангеу. Док су му судили због приговора савести, тужилац га је упитао: „Шта би се десило кад би се сви понашали као ви?“ Наш брат му је на то одговорио: „Па, рат би истог трена престао.“

Током ове комеморације била је пуштена песма „Напред, Сведоци!“ Брат Волфрам Слупина, који служи у подружници у Немачкој у Одсеку за односе с јавношћу, рекао је да је брат Ерих Фрост, који је био професионални музичар, написао ову песму док је 1942. био у логору Заксенхаузен. У интервјуу пре неколико деценија, брат Фрост је рекао да је та песма требало да охрабри друге Сведоке, будући да је „тортура у логору била неподношљива“.

Мара и Фин Кемпер, који имају 13 и 15 година и такође су Јеховини сведоци, интервјуисали су сестру Симону Арнолд Либстер, која је преживела нацистичко прогонство. Сестра Либстер се у детињству суочила са жестоким прогонством. Пошто се чврсто држала својих уверења, нацисти су је послали у поправни дом. Сестра Либстер је рекла да је „осетила велику радост“ зато што се успешно одупрла покушајима других да сломе њену веру.

Драго нам је што је ова комеморација многима пружила упечатљиво сведочанство о Јехови, који је увек подржавао своје слуге у време жестоког прогонства (Јеврејима 13:6).