Од 26. септембра 2018. до 6. јануара 2019, Минхенски центар за историју националсоцијализма приредио је посебну изложбу чији је циљ био да боље упозна јавност с тиме шта су Јеховини сведоци доживљавали током нацистичког режима. Ова установа се налази на истом месту на ком је некада било седиште нацистичке партије.

Др Ханс Георг Куперс, градски званичник, отворио је ову изложбу и том приликом је објаснио зашто је она организована: „Ова изложба је важна јер Јеховини сведоци дуго нису сматрани жртвама нацистичког режима [...] Сврха ове изложбе је да јавност сазна за ове жртве.“

На 60 паноа је био приказан историјски преглед онога што су наши суверници у Минхену доживели током нацистичког режима. На њима се налазе многе приче о храбрости, верности и преживљавању. На једном паноу је испричана прича Мартина и Гертруде Пецингер, који су ухапшени и послати у различите концентрационе логоре само неколико месеци након што су се венчали. Нису видели једно друго девет година. Обоје су преживели, а брат Пецингер је касније био члан Водећег тела Јеховиних сведока.

На другом паноу је испричана прича Терезе Кунер, која је 1929. постала Јеховин сведок (тада су се звали Истраживачи Библије). Када су власти у Немачкој забраниле Сведоке, верски скупови су се у тајности одржавали у њеном дому, а она је помоћу мимеографа кришом умножавала библијску литературу. Када су нацисти то открили, ухапсили су је и оптужили да „издаје и дистрибуише литературу која подрива државни поредак и деморалише војску“. Сестра Кунер је остала непоколебљива иако ју је чекала смртна казна. Погубљена је 6. октобра 1944.

Поред тога, изложба говори и о неутралности наше браће која су одбијала да поздраве Хитлера, због чега су навукли на себе мржњу нациста.

Хитлер се 1934. следећим речима заклео да ће искоренити Јеховине сведоке: „Ово легло ће се истребити из Немачке!“ Сведоци су претрпели жестоко прогонство док је Хитлер покушавао да испуни ово злобно обећање. Он и његова партија више не постоје, а у Немачкој сада има више од 165 000 наших суверника. Захвални смо Јехови, који нам у нашим невољама даје наду која нас „неће разочарати“ (Римљанима 5:3-5).