Пређи на садржај

Генерални конзул Томас Препстел додељује сестри Симон Арно-Либстер Орден за заслуге Савезне Републике Немачке

24. ЈАНУАР 2024.
НЕМАЧКА

Симон Арно-Либстер добила највише државно одликовање Немачке за допринос у образовању младих

Симон Арно-Либстер добила највише државно одликовање Немачке за допринос у образовању младих

Дана 15. децембра 2023, сестра Симон Арно-Либстер је добила Орден за заслуге Савезне Републике Немачке. То је најпрестижнија награда коју Немачка додељује појединцима за њихов изузетан допринос друштву. Орден је уручио генерални конзул Томас Препстел на свечаности одржаној у Шамберију, у Француској. Симон, која сада има 93 године, добила је признање за допринос очувању сећања на нацистичку тиранију над свима онима који нису желели да подрже тај режим.

Симон је до сада гостовала у 25 земаља. Говорила је пред готово 65 000 људи, међу којима је било доста ученика и наставника. Упркос својим годинама, путем видео-конференцијских позива и даље одговара на питања младих и говори им о животним лекцијама које је научила док је и сама била млада. Након што је слушао њено излагање, један ученик је написао: „Из њене приче сам схватио колико снажни можемо бити када читавим својим бићем верујемо у нешто.“

Симон Арно-Либстер путем видео-конференцијског позива говори пред групом ученика у америчкој савезној држави Колорадо

Док је уручивао награду Симон, генерални конзул Томас Препстел је рекао: „Невероватно је колико вас је ојачало то што сте другима говорили о патњи коју сте доживели. Увек сте то чинили искрено и без горчине, као и с надом да будућност носи нешто боље. Дивим вам се и дубоко вас поштујем због тога.“

Попут хиљада Јеховиних сведока, Симон и њена породица су доживели страшно прогонство под нацистичким режимом. Када је имала 12 година, нацисти су је против њене воље одвели од куће у немачки град Констанц, у поправни дом Фон Весенберг у ком су безуспешно покушавали да је „преваспитају“. Иако је била веома млада, Симон није хтела да погази своју неутралност и због тога је била понижавана, приморавана на тежак физички рад, није добијала довољно хране и готово две године није смела ни са ким да разговара. Осврћући се на то време, Симон је рекла: „Јехова је био уз мене. Остала сам му верна.“

Много нас храбри прича о Симониној безусловној вери и томе што својим делима и даље слави нашег Оца, Јехову Бога (Матеј 5:16).