Седмогодишња Вивијен Фалконе је у априлу 2012. директору школе однела писмо својих родитеља, у ком су они затражили да Вивијен буде ослобођена наставе на један дан. Њена породица је планирала да присуствује годишњем тродневном верском конгресу Јеховиних сведока у Мајнцу. Управа школе није одобрила захтев ове породице да Вивијен буде ослобођена наставе и да у петак присуствује конгресу. Међутим, и поред тога што нису добили дозволу школе, брига за Вивијенину духовност подстакла је њене родитеље да је поведу на конгрес. Вивијенини родитељи су уложили жалбу Министарству просвете поводом одбијања школске управе да Вивијан ослободи наставе. Ипак, Министарство је одбило да конгрес призна за верски празник и наложило је породици Фалконе да плати новчану казну.

Будући да је Министарство просвете одбило њихову жалбу, Вивијенини родитељи су могли да сносе неке последице, јер према немачком закону неоправдано одсуство из школе представља кршење законске обавезе родитеља да децу шаљу у школу. За овај прекршај може се добити новчана, а у неким екстремним случајевима чак и затворска казна. Узевши у обзир још неке факторе, Вивијенини родитељи су сматрали да је одбијање жалбе представљало повреду њихове верске слободе и права да своје дете одгајају у складу са својим верским убеђењима.

Вивијенини родитељи, Стефано и Елиза, поднели су жалбу Управном суду како би оспорили поступке Министарства просвете. У тој жалби су образложили да им целодневна верска служба пружа могућност да заједно као породица служе Богу и јачају своју веру. Написали су и следеће: „Конгреси су нешто најбоље што у току једне године имамо и представљају посебне прилике у нашој верској служби.“ * Суд је пресудио у корист родитеља, признајући регионалне конгресе које Јеховини сведоци одржавају једном годишње за верске празнике. Министарство просвете је уложило жалбу на ову пресуду, наводећи да конгреси Јеховиних сведока нису верски празници зато што су то свечане прилике, а не посебни дани који се сматрају празницима, као што су Божић, Ускрс или државни празници.

Виши управни суд у Хесену је 27. јула 2015. потврдио пресуду нижег суда. Овај суд је навео да дефиниција верског празника зависи искључиво од гледишта неке верске заједнице. Суд је истакао јасну одвојеност верских и државних питања, наводећи: „У супротном би држава погазила аутономију коју основни закон [то јест, Устав Немачке] гарантује црквама и верским заједницама, као и њихово право да саме одлучују о верским питањима.“ Држава има „обавезу да чува идеолошку и верску неутралност“.

Виши управни суд се позвао и на званични веб-сајт Јеховиних сведока где се објашњава да Сведоци своје конгресе сматрају верским празницима. Суд је навео да је Министарство просвете, тиме што је одбило захтев породице Фалконе да њихову ћерку ослободи наставе, „занемарило право девојчице на верску слободу [...] као и право њених родитеља [...] да у дете усађују своју веру и идеологију“. Суд је закључио да је мишљење Министарства просвете „у супротности са неутралношћу коју захтева држава“.

Након што је Виши управни суд донео пресуду у њихову корист, Вивијенини родитељи су рекли: „Као Јеховини сведоци сматрамо да је световно образовање важно и зато се трудимо да у своју децу усадимо љубав према учењу. Такође сматрамо да је верско образовање веома важно јер помаже нашој деци да развијају љубав према духовним стварима и да стекну лични однос с Богом. Све то им помаже да буду особе пуне љубави и поштовања и да буду комплетне личности. Захвални смо властима на њиховој пресуди.“

Армин Пикл, адвокат породице Фалконе, рекао је: „Овом пресудом су конгреси Јеховиних сведока признати за верске празнике, а њоме је потврђено и право родитеља да своју веру усађују у своју децу. Ученици који су Јеховини сведоци имаће користи током свог школовања јер ће бити ослобођени часова да би присуствовали овим изграђујућим конгресима. Надам се да ће судије у другим државама размотрити ову повољну пресуду када буду разматрали случајеве са истом проблематиком.“