Дана 2. септембра 2021, Амурски регионални суд одбацио је Алексејеву и Дмитријеву жалбу. Алексејева казна је остала иста, а Дмитрију је суд казну смањио за десет месеци. Они су из притвора пребачени у затвор.

Дана 30. јуна 2021, Благовјешченски градски суд у Амурској области осудио је нашу браћу Алексеја и Дмитрија на осам односно седам година затвора. Пре овога је седам и по година била најдужа казна затвора за неког Јеховиног сведока у Русији откако је ова организација забрањена 2017. Оба брата су одмах по изрицању пресуде затворена.

Алексеј Берчук

• Рођен: 1975. (Картали, Чељабинска област)

• Кратка биографија: Радио је као грађевинар и столар. Почео је да проучава Свето писмо током 1990-их. Престао је да се бави насилним спортовима и сада воли да игра фудбал с пријатељима. Крстио се 1998, а оженио се Аном 2008. године

Дмитриј Голик

• Рођен: 1987. (Тохој, Република Бурјатија)

• Кратка биографија: Ради као преводилац с кинеског на руски језик. Диже тегове, игра фудбал и свира гитару

  Сви из Дмитријеве породице су почели да проучавају Свето писмо током 1990-их. Он се крстио 2002. Када је добио позив за војску, затражио је цивилну службу, коју је одслужио у дому за стара и немоћна лица. Оженио се Кристином 2012. Обоје уче енглески и кинески да би могли да проповедају већем броју људи

Власти су почетком 2018. тајно поставиле опрему за прислушкивање у дому породице Голик. Припадници Федералне службе безбедности (ФСБ) претресли су у јуну 2018. седам домова Јеховиних сведока у Благовјешченску. Након тога је покренут кривични поступак против Дмитрија Голика и Алексеја Берчука. Обојица су оптужени за организовање такозваних екстремистичких активности.

Алексеј није одмах обавештен да се против њега води кривични поступак. Дана 21. јануара 2019. ухапшен је приликом пасошке контроле на московском аеродрому Домодедово. Виши инспектор Федералне службе безбедности наложио је да Алексеј буде враћен у Благовјешченск и да не сме да га напушта.

И Алексеј и Дмитриј наглашавају колико је важно бити унапред припремљен за овакве ситуације. Дмитриј каже: „Надај се најбољем, а очекуј најгоре.“ Још додаје: „Наравно, важно је конкретно се припремити за прогонство, али најважнија је припрема у духовном смислу. Када нас прогоне, није важно колико смо паметни нити колико добро умемо да се сакријемо од оних који нас прогоне већ је важно да будемо одани Јехови. Исус је могао лако да се сакрије од својих непријатеља, али он то није желео. Ми смо његови следбеници и не желимо да избегавамо тешкоће, него да се достојанствено носимо с њима.“

Алексеј каже: „Било би погрешно ако бисмо мислили да се то нама неће десити. Очигледно је да Јехова допушта да се такве ствари дешавају. Ако се унапред у мислима припремите на то и размишљате позитивно, онда ће вам, када се то заиста деси, бити много лакше да то прихватите и да истрајете ослањајући се на Јехову.“

Сигурни смо да би наша браћа у Русији, укључујући и Алексеја, Дмитрија и њихове супруге, рекли исто што и псалмиста: „Бог је мој помоћник, Јехова је са онима који ме подржавају“ (Псалам 54:3, 4).