Облученски окружни суд Јеврејске аутономне области је 21. јануара 2021. осудио нашу сестру Анастасију Сичову. Суд јој је одредио две године условне казне затвора. За сада не мора да иде у затвор.

Анастасија Сичова

• Рођена: 1977. (Теплозјорск, Јеврејска аутономна област)

• Кратка биографија: Имала је четворо браће и сестара, али двоје је преминуло. Завршила је медицинску школу. Радила је као медицинска сестра у једној стоматолошкој ординацији, а затим у психијатријској болници. Након смрти најстарије сестре, преузела је старатељство над њено двоје мале деце. Бринула је и о својој мајци све док није преминула након дуготрајне болести

  У тинејџерским годинама размишљала је о томе колико је живот кратак. То ју је навело да поклони пажњу Светом писму у ком је нашла логичне одговоре на своја питања. Као Јеховин сведок крстила се 1994.

Руске власти су у октобру 2019. ставиле сестру Анастасију на списак „екстремиста“. Истражно одељење руске Федералне службе безбедности у Биробиџану покренуло је против ње кривични поступак 25. септембра 2019. Сестра Сичова је оптужена за учествовање у активностима верске организације Јеховиних сведока јер је присуствовала њиховим састанцима и разговарала о својој вери с другима.

Тужилац је током суђења пуштао аудио и видео снимке Анастасијиних телефонских разговора, као и снимке са састанака којима је присуствовала. Тужилац је тврдио да снимци доказују да је наша сестра учествовала у „екстремистичким“ активностима. Анастасија је овај наводни доказ искористила да сведочи присутнима. Објаснила је да се на састанцима Јеховиних сведока људи уче да буду самилосни, милосрдни, стрпљиви и да развијају друге хришћанске особине.

У својим завршним речима Анастасија је објаснила како је Библија позитивно утицала на њен живот. Она је, између осталог, рекла: „Данас ми се суди због моје вере и због тога што и даље читам Библију, што се састајем с пријатељима да бисмо разговарали о њој, због тога што певамо хвалоспеве Јехови и молимо му се.

„Како да се оглушим о заповест која се налази у посланици Јеврејима, у 10. поглављу, 24. и 25. стиху? Цитираћу шта тамо пише: ’Размишљајмо једни о другима како бисмо се подстицали на љубав и добра дела, и не пропуштајмо своје састанке, као што неки имају обичај, него храбримо једни друге, тим више што видимо да се приближава дан.‘ Ако ме сам Свевишњи Бог Јехова подстиче да се састајем са својим пријатељима, својим суверницима, да бисмо читали Библију, храбрили се и помагали једни другима, како онда да га не послушам? Јехову неизмерно волим, поштујем и желим да му служим.“

Срећни смо што Анастасија тако одважно брани своју веру и што је тако непоколебљива и позитивна. Молимо се да и даље остане радосна и да јој ова кушња помогне да и надаље изграђује истрајност (Јаковљева 1:2, 3).