Пређи на садржај

Артур Лохвицки са супругом Аном

26. ЈАНУАР 2021.
РУСИЈА

Брату Артуру Лохвицком прете четири године затвора

Брату Артуру Лохвицком прете четири године затвора

Када се очекује изрицање пресуде

Биробиџански окружни суд Јеврејске аутономне области заказао је изрицање пресуде нашем брату Артуру Лохвицком за 2. фебруар 2021. a Он би могао бити осуђен на четири године затвора.

Оптужени

Артур Лохвицки

  • Рођен: 1986. (Белгородскоје, Јеврејска аутономна област)

  • Кратка биографија: Отац му је преминуо када је имао седам година. По занимању је електричар и стручњак за заштиту од пожара. Као вредан радник, неколико пута је награђиван

    Још док је био мали, мајка му је усадила љубав према Јехови. Као Јеховин сведок крстио се 1998, када је имао 11 година. Оженио се Аном 2018. Воле да путују и да проводе време у природи

Детаљи о случају

У мају 2018, три месеца након што су се Артур и Ана венчали, полиција је извршила претрес у њиховом дому. Био је то део акције назване „Судњи дан“, у којој је 150 полицајаца извршило претрес у најмање девет кућа Јеховиних сведока. Претрес је извршен и у кући његове мајке Ирине. Дана 31. јула 2019, припадници Федералне службе безбедности у Биробиџану покренули су кривични поступак против Артура зато што је наводно учествовао у екстремистичким активностима. Против Ане и Ирине су такође покренути одвојени случајеви.

Ова породица се због кривичних случајева који се воде против њих нашла у великим финансијским проблемима. Власти су Артуру блокирале приступ банковном рачуну. Осим тога, послодавац му је запретио отказом.

Истражни поступак који је у току значајно је пореметио свакодневне активности ове породице. Артур каже: „Живот нам се потпуно променио. Не можемо да планирамо шта ћемо радити током седмице (па чак ни током дана). Полиција нас позива у различито време, кад њима одговара. Зато стално морамо да мењамо своје планове.“

Артур и Ана су веома захвални на помоћи коју им пружају суверници. Артур каже: „Браћа и сестре нам пружају велику подршку и у емоционалном и у духовном погледу [...] Речима не можемо изразити колико смо срећни што припадамо Јеховином народу и што имамо част да бранимо Јеховино име на тим саслушањима! Очигледно је да Јехова не напушта оне који му припадају!“

Осим тога, Артур и Ана црпе снагу и храброст из редовног проучавања Светог писма и молитве. Али то није увек било лако. Артур каже да су након операције „Судњи дан“ остали без Библије и библијских публикација. У почетку га је то бринуло, јер није знао како ће он и његова породица наставити са уобичајеним духовним активностима. Али онда се сетио једне непобитне чињенице: „[Полиција] нас не може спречити да се молимо. Одмах смо почели да се молимо и управо то нам је много помогло.“

Јехова је брзо услишио њихове молитве и обезбедио им духовну храну како би наставили са својим духовним активностима. Артур каже: „Трудимо се да редовно проучавамо као породица, да се припремамо за састанке и да читамо Библију. То нам помаже да се још више зближимо али и да осетимо Јеховину руку у свом животу и да останемо позитивни.“

Поред читања и проучавања Божје Речи, много им помаже и размишљање о лепој будућности којој се надају. Артур каже: „Почели смо да више размишљамо о будућности и да замишљамо себе у новом свету.“ Он још каже: „Желимо да учествујемо у чишћењу земље, а затим и у изградњи. Те мисли нас јачају и радују.“

Док то време не дође, Артур и Ана често размишљају о Јеврејима 13:6, где пише: „Јехова је мој помоћник, нећу се бојати. Шта ми може човек?“ Артур каже: „Стално имамо у мислима следећу чињеницу: Иако нам могу одузети слободу, могућност да се састајемо са својом браћом, па чак и да раздвоје мене и Ану, никада нам не могу одузети оно што је истински вредно, а то је наш однос с Јеховом, могућност да му се молимо и наду у бољу будућност.“

a Датум може бити промењен.