Дана 27. септембра 2021. Лењински окружни суд у Уфи прогласио је кривим нашег брата Анатолија Вилиткевича и осудио га на две године условне казне. Он за сада неће морати да иде у затвор.

Анатолиј Вилиткевич

• Рођен: 1986. (Хабаровска област)

• Кратка биографија: Ради као столар. Оженио се Аљоном 2008. Воле камповање и планинарење

  Родитељи су му још у детињству помогли да развије љубав према Створитељу. Нарочито му се допало Божје обећање да ће између људи и животиња једног дана владати мир. Крстио се 1997, када је имао 11 година

Анатолиј Вилиткевич је 8. августа 2018. стављен на списак особа осумњичених за тероризам у Русији. Он и брат Денис Кристенсен су међу првим Сведоцима који су завршили у истражном затвору након што је у априлу 2017. године Врховни суд Руске Федерације забранио активности Јеховиних сведока.

Истражитељи су поставили скривене камере у стану у ком живе Анатолиј и Аљона. Камере су забележиле како Анатолиј разговара о Библији са својим пријатељима, што је окарактерисано као злочин. Оптужен је за организовање активности екстремистичке организације.

Један од полицајаца који су одводили Анатолија злобно је рекао Аљони да „потражи новог мужа“. Анатолиј каже да је током истраге био под изузетно великим стресом и огромним емоционалним притиском. „Рекли су ми да ће моја супруга и они који су се код нас састајали трпети страшне последице ако не признам оно за шта ме оптужују. Много пута су ми рекли да ће и моја жена завршити у затвору. У таквим тренуцима сам се молио Јехови за унутрашњи мир.“

Анатолиј је више од два месеца био у истражном затвору и скоро девет месеци у кућном притвору. Више од годину и по дана не сме да напушта место пребивања. Док је био у затвору, у свесци је записивао библијске примере оних који су такође били прогоњени. Он каже: „Размишљао сам о томе да их Јехова није поштедео проблема, али није их ни напустио. То ми је дало велику снагу и уверило ме да ће Јехова бити и уз мене. Најважнија ствар је остати веран Јехови.“ Велико охрабрење била су и писма која му је супруга писала. „Аљона ми је у једном од првих писама послала неколико фотографија с нашим блиским пријатељима“, каже Анатолиј. „Сваке вечери сам гледао те фотографије и присећао се неких занимљивих ситуација које сам са тим људима доживео. Тако сам имао осећај да су уз мене.“

Пример Анатолија и Аљоне који постојано подносе прогонство храбри све нас. Срећни смо што су наша браћа и сестре у Русији духовно јаки упркос жестоком прогонству. Захвални смо Јехови што слуша молитве које му сви упућујемо за нашу браћу и сестре у Русији (2. Коринћанима 1:11).