У четвртак, 17. децембра 2020, Лењински окружни суд у Ростову на Дону осудио је брата Руслана Алијева на две и по године условне казне затвора. За сада не мора да иде у затвор.

У данима који су претходили изрицању пресуде, било је очигледно да наш брат Руслан има „Божји мир“ (Филипљанима 4:7). Он је смирено рекао својим пријатељима: „Не бринем се превише око исхода овог суђења. Бог држи све под контролом и он ће ми помоћи у право време и на прави начин. Служићу Јехови где год да се нађем.” Брат Руслан зна да се браћа и сестре широм света моле за њега да истраје и то му свакако пружа „велику утеху“.

У свом завршном обраћању суду 14. децембра 2020, брат Руслан је храбро рекао: „У првом веку нове ере, један 33-годишњи човек стајао је пред судом зато што је оптужен за подстрекивање на побуну. Међутим, све информације које имамо о том суђењу показују да је заправо био оптужен због своје вере у Бога, Јехову. Сведоци су износили противречне изјаве, а тужиоци никако нису могли да докажу његову кривицу. Па ипак, на крају је био осуђен. Тај човек је био Исус Христ.

„Данас, у 21. веку, ја стојим пред судом, такође имам 33 године и оптужен сам за кршење уставног поретка и нарушавање државне безбедности [...] Кад сам чуо да сам оптужен за подривање уставног поретка и претњу државној безбедности, био сам изненађен, јер је то заиста апсурдна оптужба, без икаквих доказа.“

Брат Руслан је такође категорично побијао оптужбу да подстрекава на етничку и религиозну нетрпељивост. Он је рекао: „Услед сплета околности, одрастао сам окружен људима из најмање три различите културе – руске, азербејџанске и украјинске. Све три културе су ми подједнако драге и блиске [...] Међу мојим пријатељима су људи из афричких земаља који говоре енглески. Имам и пријатеље који говоре кинеским језиком [...] По националности сам Азербејџанац. Опште је познато да између Азербејџанаца и Јермена већ дуго влада нетрпељивост, али мој најбољи пријатељ је Јермен и управо он ми је био кум на венчању. Свој став према људима друге националности, расе, религије или друштвеног положаја развио сам захваљујући религији којој припадам [...] Зато је за мене и све који ме познају крајње чудно што сам оптужен за подстрекивање на етничке и расне поделе или за промовисање идеје да су неки људи супериорнији од других.“

Веома нам значи кад чујемо како наша браћа и сестре у Русији користе прилику да на суду храбро говоре о својој вери. Уверени смо да ће Јехова привући себи искрене људе који на овакав начин чују за њега (Матеј 10:18).