Лењински окружни суд у Ростову на Дону заказао је за 17. децембар 2020. a доношење пресуде у случају који се води против нашег брата Руслана Алијева. Тужилац је тражио да Руслан добије условну казну затвора у трајању од три године.

Руслан Алијев

• Рођен: 1987. (Чунојар, Краснојарски крај)

• Кратка биографија: Његова породица се често селила, тако да су живели у Азербејџану и Украјини. Радио је као зидар, продавац, давао је часове гитаре, као и енглеског и кинеског језика. Воли спортове, пише песме и компонује. Говори четири језика. Његова супруга Кристина такође говори кинески

  Када је имао 13 година почео је да чита и проучава Библију. С временом је увидео да она има одговоре на сва његова питања о важним стварима у животу. Одлучио је да служи Богу и крстио се као Јеховин сведок 2006. године

Дана 6. јуна 2019. покренут је кривични поступак против брата Руслана Алијева, а 10. јуна 2019. је одведен у притвор. Након 24 сата је њему и брату Семјону Бајбаку одређен кућни притвор. Руслану је најпре одређено осам недеља кућног притвора, али му је притвор продужаван девет пута. То значи да је у кућном притвору 18 месеци. Може да контактира само са адвокатом, иследником, инспектором и својом супругом. Не сме да користи интернет нити да шаље и прима писма и поруке.

Руслан каже да су он и његова супруга пре него што се све ово догодило често разговарали о томе како је таква врста прогонства само питање времена. Он каже: „Трудили смо се да редовно проучавамо, да идемо на састанке и да се молимо. На основу онога што смо читали у нашим Годишњацима и животним причама наше браће схватили смо шта се и нама може десити. Запазили смо да су сачували смисао за хумор и да се нису обесхрабрили чак ни у најтежим ситуацијама.“ Он још каже: „Молили смо се Јехови да нам да снаге да поднесемо све што би нам се могло десити.“

Руслану су много значили разговори са другима о томе шта би се све могло догодити. „Тражио сам утешне мисли у Библији и охрабрујуће чланке да бих могао умирити и охрабрити многу браћу и сестре у скупштини. А онда су ти исти стихови и чланци које сам читао и упамтио охрабрили мене када ми је то било потребно.“

И за Руслана и за Кристину било је веома добро што су се припремили за прогонство. Када су им претресли кућу, скоро се уопште нису узнемирили. Инспектор је током испитивања претио да ће покренути кривични поступак и против Кристине. Руслан каже: „Такве претње нису уплашиле моју Кристину. То ме је много охрабрило и улило ми додатну снагу.“

Кућни притвор им је доста отежао живот. Али Руслан каже: „Јехова нам је увек пружао све оно што нам је било потребно у материјалном, духовном и емоционалном погледу. Ништа мање нисам ни очекивао од Јехове. Што се нас тиче, још давно смо научили да се ослањамо на њега и да будемо задовољни једноставним животом. Зато нисмо били претерано забринути.“

На једном саслушању поводом продужавања кућног притвора, Руслановим пријатељима није било дозвољено да уђу у судницу. Али браћа и сестре су се окупили испред суднице и аплаудирали му када је изашао уз повике да су уз њега.

Свима нама много значи добар пример наше браће и сестара у Русији. Они се и даље у потпуности уздају у Јехову иако су без икаквог разлога прогоњени (Псалам 118:6-9).