У уторак 7. јуна 2022, Европски суд за људска права донео је значајну пресуду a у корист Јеховиних сведока. Осудио је Русију због прогоњења Сведока и прогласио је кривом за неосновано увођење забране овој верској заједници 2017. У пресуди је стајало и да је забрана њихових штампаних публикација и сајта jw.org била противзаконита. Суд је наложио Русији да прекине све кривичне поступке који се тренутно воде против наше браће и сестара и да ослободи све оне који су у затвору. Такође, обавезао ју је да врати сву конфисковану имовину или да за њу плати одштету у висини од 59 617 458 евра (новчана накнада материјалне штете). Поред тога, наложено јој је да плати и накнаду за проузроковану нематеријалну штету у износу од укупно 3 447 250 евра.

Ова пресуда обухвата 20 случајева из периода од 2010. до 2019, у које је укључено преко 1 400 Сведока као појединаца, као и правних тела ове верске заједнице. Међутим, ова пресуда утиче и на многе друге који су оштећени. У њој се наводи да Русија „мора да предузме све расположиве мере како би се побринула да се прекину сви кривични поступци који се воде против Јеховиних сведока [...] и да се ослободе сви Јеховини сведоци који су лишени слободе“ (курзив наш). Овом пресудом је сваки наш брат и сестра на територији Русије, а и шире, ослобођен свих оптужби. Њоме је званично потврђено да су Јеховини сведоци примерни грађани који поштују закон државе у којој живе и да су стога неправедно прогоњени и затварани.

Из пресуде се јасно види да је Европски суд прогласио неоснованим све тврдње руских власти да су наше понашање, веровања, публикације и сајт екстремистички. Запазите како је то наглашено у доле цитираним деловима пресуде:

• Понашање: Европски суд наводи да руски судови „нису доказали да је било која изјава, поступак или понашање подносилаца жалбе било мотивисано мржњом или прожето насиљем, нити је израз дискриминације“. (§271)

• Веровање да су Јеховини сведоци права религија: „Мирни покушаји да се неко увери да је нечија религија боља од других и подстицање некога да напусти ’лажну религију‘ и приклони се ’правој‘, представља законом загарантовано право сваког појединца на слободу вероисповести и изражавања.“ (§156)

• Трансфузија крви: „Одбијање да се прихвати трансфузија крви је израз слободе избора и права пацијента да донесе одлуку у вези са својим лечењем које је загарантовано како Европском конвенцијом, тако и руским закоником.“ (§165)

• Приговор савести: „Одбијање служења војног рока из верских разлога не представља кршење ни једног руског закона.“ (§169)

• Наше публикације: „Верске активности подносилаца жалбе, као и садржај њихове литературе, делују мирољубиво, што је и у складу с њиховим ставом према насиљу.“ (§157)

• JW.ORG: Суд је утврдио да материјал на сајту jw.org није екстремистички. Уколико су власти сматрале да је неки садржај на том веб-сајту увредљив, требало је да захтевају од организације да уклони само тај материјал, а не да забране цео сајт. (§231 и §232)

Суд је у својој одлуци оштро осудио руске власти и утврдио је да су се неправедно понеле, да су дискриминисале Јеховине сведоке и да су се „оглушиле о закон“. (§187) У наставку су наведени неки закључци до којих је овај суд дошао:

• „Увођење забране Јеховиним сведоцима у Русији, као и њено насилно спровођење, далеко је од непристрасне примене закона. У томе се препознаје нетрпељивост руских власти према верским активностима Јеховиних сведока, као и њихова намера да наведу припаднике ове верске заједнице да напусте своју веру и да истовремено спрече друге да јој приступе.“ (§254)

• Руске власти су направиле озбиљне „пропусте у судском процесу“. Један пример тога је када се Врховни суд Русије ослонио на извештаје стручњака које је изабрала полиција или јавни тужилац у вези са садржајем наших публикација, а да их притом није сам без предубеђења испитао. (§203)

• Закон о екстремизму је циљано формулисан тако да буде довољно широк и нејасан како би власти могле да га по сопственом нахођењу спроводе против Јеховиних сведока. (§272)

Не можемо са сигурношћу знати како ће ова пресуда Европског суда за људска права утицати на власти у Русији. Наравно, ми своје наде не полажемо у људске власти, већ „чекамо на Јехову“ који је „наш помоћник и наш штит“ (Псалам 33:20).