Ирина Лохвицкаја

• Рођена: 1962. (Известковоје)

• Кратка биографија: Отац јој је преминуо када је имала шест година. Као дете је волела плес, позориште, плетење, кошарку и одбојку

  Много јој се допало када је видела да Библија каже да ће мртви ускрснути. Крстила се као Јеховин сведок 1993. Шест месеци касније, њен муж је преминуо, па је сама морала да одгаја свог седмогодишњег сина Артура

Ирина Лохвицкаја је једна од шест наших сестара које су руске власти у Биробиџану 6. фебруара 2020. оптужиле за „екстремистичке“ активности. Подигнуто је 19 оптужница против 21 Јеховиног сведока у тој области, међу којима су и Иринин син Артур и његова супруга Ана.

Иринино саслушање је било затворено за јавност, тако да нису могли присуствовати ни новинари ни њена родбина. Она је тражила да саслушање буде јавно, као и то да се њен случај врати тужиоцу, али ништа од тога јој није одобрено.

Потешкоће с којима се суочава утицале су на њено физичко и емоционално здравље. Али духовне активности јој помажу да све то поднесе. Она каже: „Јехова ми је помогао да стекнем добре духовне навике, које подразумевају не само читање Библије већ и дубоко истраживање.“ Када су бриге почеле негативно да се одражавају на њене духовне активности, молила се Јехови за помоћ. Она каже: „Почела сам одмах да се молим и поставила сам себи циљ да се вратим добрим старим навикама. Јехова ме је поучио да више мислим на друге него на себе.“

Ирина се усредсредила на оне којима су утеха и подршка потребнији него њој. Међу њима су и заинтересоване особе, као и наша браћа и сестре. Она још додаје: „Кад мислите на друге, немате превише времена да се сажаљевате, нити да се претерано бринете.“

Браћа и сестре из скупштине, а нарочито старешине, пружају Ирини велику подршку. Она каже: „Иако и сами подносе прогонство, увек нађу праве речи којима ме утеше. Ту су кад ми нешто затреба и на томе сам им веома захвална.“

И ми смо попут Ирине уверени да ће јој Јехова пружити све што јој треба у њеним кушњама. Она каже: „Када сам читала о прогонству које су браћа подносила, увек сам се питала како бих ја реаговала у таквој ситуацији. Да ли бих се ослонила на Јехову? Сада то знам. Наравно, он ми помаже да се ослањам на њега. Као и све Јеховине верне слуге, и ја ћу чврсто стајати јер ће ме он подржавати својом десницом“ (Исаија 41:10).