У понедељак, 4. октобра 2021, наоружани припадници специјалне јединице полиције ОМОН a брутално су претукли Анатолија и Грету Раздобаров и Николаја и Лиљу Меринов. Овај гнусан напад се догодио приликом претреса 12 кућа Јеховиних сведока у Иркутску. Полиција је том приликом ухапсила још неколико наше браће.

У шест сати ујутру, наоружани полицајци су насилно упали у Анатолијев и Гретин дом. Грету су шчепали за косу и одвукли у другу собу, лисицама јој везали руке иза леђа и више пута је ударили.

Анатолија су бацили на под, лисицама му везали руке иза леђа и шутирали га у главу и стомак. Полицајци су га зграбили за руке које су му већ биле везане лисицама и одигли га од пода. Анатолиј се превијао од болова јер су му се под тежином тела рамена ишчашила. Полицајци су га ударали по рукама тражећи да призна кривицу и да открије информације о браћи. Мучење су наставили тако што су покушали да му стаклену боцу гурну у анус. Претрес њихове куће је трајао више од осам сати.

Када је полиција упала у кућу Николаја и Лиље Меринов, најпре су Николаја ударили по глави тешким, тупим предметом. Он је пао на под и онесвестио се. Кад је дошао свести, један полицајац је седео на њему и тукао га. Поломили су му предње зубе. Лиљу су извукли из кревета зграбивши је за косу и ставили јој лисице на руке. Полицајци су је тукли пре него што су јој дозволили да се обуче.

Према кривичном закону Руске Федерације, оваква нечувена злоупотреба власти је кажњива. Осим тога, Руска Федерација сноси одговорност пред неколико међународних тела која штите људе од тортуре и мучења. Због ових злочина, ова два брачна пара ће искористити сва правна средства која им стоје на располагању и у својој држави и ван ње.

Током наредна два дана после претреса, шесторо браће је према одлуци суда послато у истражни затвор: Јарослав Калин, Сергеј Костејев, Николај Мартинов, Михаил Мојш, Алексеј Солнечни и Андреј Толмачев. Око 300 браће и сестара се мирно окупило испред суда како би пружили подршку својим суверницима који трпе такву неправду.

Свој нашој драгој браћи и сестрама у Русији можемо рећи оно што је апостол Павле рекао Солуњанима: „С поносом говоримо о вама другим Божјим скупштинама јер са истрајношћу и вером подносите сва прогонства и невоље“ (2. Солуњанима 1:4).