Током саслушања поводом жалбе у четвртак, 23. маја 2019, Денис је дао своју завршну реч. Следи препис Денисовог обраћања суду:

Сада бих посебно желео да захвалим свима који су ми помагали и пружали подршку током суђења у протекле две године.

Пре свега бих желео да захвалим својој супрузи Ирини, која је од самог почетка учинила све што је било у њеној моћи како би ми помогла и подржала ме. Бринула се о мени, доносила ми одећу, храну, лекове и друге ствари које су ми у притвору биле потребне. Пружила ми је емоционалну и духовну подршку својим посетама и писмима, која сам добијао сваки дан.

Драга моја, твоја јака вера, твоје огромно стрпљење, смиреност, твоја љубав према мени и истини, као и твој оптимизам – све то ми је било одличан пример. Желим да знаш да те много волим и да сам поносан на тебе.

Желим да захвалим и својој породици у Данској, посебно мом остарелом оцу и сестри. Желим да знате да ми много недостајете. Волим вас и хвала вам за све што сте учинили за мене. Све ово време које сам провео у притвору пружали сте ми подршку својим писмима и телефонским позивима. Сигуран сам да никада нећете одустати и да нећете изгубити наду да ћемо једног дана поново бити на окупу као породица.

Такође бих желео да захвалим својим пријатељима широм света. Пружали сте ми подршку својим писмима, охрабрујућим речима, прелепим цртежима и поклонима. Све ме је то уверило да нисам сам и да имам велику међународну породицу.

Драги пријатељи, треба да знате да ме је свако писмо, кратко или дугачко, охрабрило и ојачало. Молим вас немојте се разочарати ако не успем да вам одговорим. Обећавам да ћу вас пронаћи, захвалити вам и загрлити вас у будућности.

Желео бих да захвалим и свима запосленима у амбасади Данске у Москви. Присуствовали сте многим саслушањима и много пута ме посетили у притвору. Ваши корисни савети, смернице и охрабрење много су ми значили. Веома ценим вашу подршку и помоћ.

Хтео бих да захвалим и Апелационом суду што ми је дозволио да присуствујем овом саслушању. Док сам пратио остала саслушања путем видео-везе из притвора, нисам могао све лепо да чујем. Морао сам да погађам половину онога што се дешавало. То није било добро за моју одбрану. Осим тога, када пратите видео-везу из притвора седите иза решетака као да сте животиња у зоолошком врту. Сматрам да тако нешто у 21. веку није нормално и није хумано.

До сада сам скоро две године провео у притвору, а ово суђење траје већ скоро 15 месеци. Да би све ово издржао, да не одустанеш, неопходна ти је унутрашња снага. У Библији, у 4. поглављу Филипљанима, 13. стиху, стоји: „Све могу уз помоћ онога који ми даје снагу.“ a У Исаијиној књизи, у 12. поглављу, 2. стиху, стоји: „Гле, Бог је спасење моје. Уздаћу се у њега и нећу се бојати, јер је Јах Јехова снага моја и сила моја, он је спасење моје.“

Све ово време, осећао сам да је Бог Јехова био уз мене, да ми је давао снагу да издржим, снагу да не одустанем, да савладам обесхрабрење, да будем радостан, да будем насмејан. Заиста сам му захвалан на томе и поносан сам што му служим као сведок – Јеховин сведок.

Многи су ме питали како је овај случај утицао на мене. Наравно, није лако бити у притвору тако дуго, бити одвојен од супруге, породице и пријатеља. У последње две године, живео сам изоловано. Могли бисте да кажете да сам животарио. Проводио сам 23 од 24 сата у својој ћелији три са шест метара. Сат времена дневно сам шетао у дворишту, које је такође величине три са шест метара, али је бар на отвореном. Током тог времена сам упознао разне људе и водио неке занимљиве разговоре. И приметио сам да многи од њих покушавају да добију поштену истрагу и суђење. Многи од њих се осећају као да нису добили прилику да испричају своју страну приче, а тако сам се и ја осећао последње две године. Трудио сам се да их охрабрим и да им пружим подршку што сам боље умео, јер сам сигуран да би Исус Христ исто поступио.

Стекао сам много нових пријатеља. Неки од њих су присуствовали саслушањима, други су ми писали писма. Неке познајем лично, а неке још не. Неки припадају истој вери као и ја, неки не. Али сви они ми пружају подршку јер не могу да поднесу неправду овде у Русији, где неки покушавају да прикажу Јеховине сведоке – мирољубиве грађане који воле своје ближње као саме себе – као криминалце јер их називају екстремистима. То је потпуно нелогично и смешно. Многи су шокирани што се тако нешто дешава у Русији у 21. веку.

Неки су ме питали како се ово суђење одразило на моју веру. Захваљујући овом случају моја вера је ојачала јер сам доживео оно што је записано у Јаковљевој посланици, 1. поглављу, у стиховима 2-4: „Сматрајте да се заиста имате чему радовати, браћо моја, кад се нађете у разним кушњама, знајући да кушање ваше вере изграђује у вама истрајност. А истрајност нека доврши своје дело, да будете савршени и потпуни, без икаквог недостатка.“

Далеко од тога да сам савршен, али научио сам да истрајем и будем радостан у кушњи. И, што је најважније, приближио сам се Богу Јехови. Осећам још јачу жељу да другима говорим о њему и његовим обећањима, још јачу жељу да наставим да проповедам добру вест о Божјем Краљевству, које је једино решење за проблеме човечанства, још јачу жељу да другима пренесем добру вест из Библије, вест о миру и вечном животу у рају на земљи, да им помогнем да постану пријатељи са својим Створитељем и да развију јаку веру у њега и његова обећања.

Овај говор се зове „Завршне реч одбране“ и можда су ово последње речи које ћете од мене данас чути. Можда ће ово бити последње рочиште у овом случају и означиће крај двогодишњег периода у мом животу. Али желим да знате да ово нису моје последње речи о овом случају и о неправди која се у Русији наноси мирољубивим и потпуно недужним људима. Тек сам почео и имам још много тога да јавно кажем. Нећу ћутати, као да сам крив због нечега, као да имам нешто да сакријем. Моја савест је чиста – нисам урадио ништа лоше, нисам прекршио ниједан руски закон и немам чега да се стидим.

Оно што се догађа мени и другим Јеховиним сведоцима овде у Русији – лажне оптужбе за екстремизам, испитивања, хапшења, претреси, одузимање имовине, истраге, претње, па чак и мучење – то је нешто чега се треба стидети. То је наравно срамота. Истина увек избије на површину и правда ће пре или касније победити. У Библији, у Галатима, 6. поглавље, 7. стих, стоји: „Не заваравајте се: Бог се не може исмејавати. Јер шта човек посеје, то ће и пожњети.“

На овом суђењу добио сам казну затвора од шест година, али за шта? Ни за шта! Не постоји ниједан доказ да сам урадио било шта лоше. Баш напротив, постоји много доказа да сам искористио права која ми даје члан 28 Устава Руске Федерације. Поступао сам у складу са законом Русије и ја сам поштен човек. Ја сам хришћанин, верник, Јеховин сведок и волим руски народ. Зашто сам кажњен? Зашто сам осуђен на шест година затвора? Ни због чега. То није праведно.

Искрено се надам да ће апелациони суд поступити у складу са законом и да ће се постарати да правда победи. Надам се да ће овај суд окончати верско прогонство које се дешава у Русији. Искрено се надам да ће овај суд показати целом свету да у Русији сви имају право на слободу вероисповести.

Ускоро ће се обистинити ове речи: „Он ће судити многим народима [...] Они ће прековати своје мачеве у раонике и своја копља у српове. Неће више народ подизати мач на народ нити ће се више учити ратовању. Свако ће седети под својом лозом и под својом смоквом и нико их неће плашити.“ Михеј 4. поглавље, 3. и 4. стих.

Бог увек суди праведно и неће више бити сукоба, насиља или ратова када он буде владао. Биће мира и неће бити брига. Другим речима, читаво човечанство ће бити истински срећно.

Уважени судијо, одлуком коју данас будете донели, ви можете направити велики корак у том правцу, у правцу правде и мира. Велики корак у правцу света без страха, туге и неправде. А ја се надам да ћете направити тај корак. Унапред вам хвала.