Олег Данилов и Владимир Ермолајев су Јеховини сведоци који, попут многих других њихових суверника, трпе прогонство у Русији. Ова два храбра брата причају како им пример њихових рођака, који су такође верно и храбро служили Богу, даје неопходну снагу да истрају.

Олегови деда и баба, Фјодор и Јекатерина Ригел, постали су Јеховини сведоци 1958. Пошто је у то време држава прогонила Јеховине сведоке, власти су им једном приликом претресле дом, одузеле имовину и новчано казниле Фјодора. Међутим, Фјодор је и даље са својом породицом наставио да служи Богу.

Прогонство и исмевање није заобишло ни њихову децу, Алфреда и Елу (Олегову мајку). Али и њих двоје су сачували јаку веру. Када је Алфред касније био позван у војску, он је то одлучно одбио због чега је провео три године у затвору.

Олег Данилов је, попут свог ујака, осуђен на три године затвора због своје вере. Он је од марта 2021. затворен и раздвојен од своје супруге, Наталије, и њихова два сина, Иље и Никите. Његова породица се узда да ће Јехова бити уз њих и дати им снаге да истрају, као што је био уз Олегове рођаке.

Олег каже: „Често размишљам о мојим рођацима и браћи и сестрама који су живели у време Совјетског Савеза. Они су истрајали и при том остали радосни. За мене је то непобитан доказ да су имали Јеховин дух. Сигуран сам да ћемо и моја породица и ја истрајати и остати радосни.“

Владимирова бака, Ана Ермолајева, чула је за истину 1953. у Сереброву, селу у Иркутској области. Била је прва у том селу која је постала Јеховин сведок. То је изазвало веома негативне реакције њених комшија, а њена мајка од тад више није причала с њом.

Кад су власти чуле да Ана проповеда другима, оптужили су је да је лоша мајка и претили да ће јој одузети сина.

Браћа и сестре из Анине скупштине су написали писмо у ком су објаснили да је она добра и брижна мајка. Један брат је то писмо однео у Москву и предао га тадашњем премијеру, Никити Хрушчову. Он је наложио да се та ствар испита. Ана је ослобођена оптужби и њен син Владимир је остао са њом.

Ана је имала и ћерку Надежду. Она је 1970. осетила снажне болове у стомаку па су је одвели у болницу. Лекари су је одмах одвели у операциону салу иако нису ни утврдили тачну дијагнозу. У тој брзини су такође инсистирали на трансфузији. Ана и Надежда су то одбиле због својих веровања. Лекари су игнорисали њихове жеље и Надежди дали трансфузију погрешне крвне групе. Нажалост, она је убрзо умрла. У жељи да прикрију своју грешку, лекари су у познатим новинама оптужили Ану да је „жртвовала своје дете“.

Та трагедија је на неочекиван начин утицала на Аниног мужа Валентина. Он никада није имао ништа против тога што она васпитава њихову децу по библијским мерилима, али он их није прихватао. Међутим, кад је осетио подршку Аниних суверника у тим тешким тренуцима, почео је да проучава Библију и постао је Јеховин сведок.

Ана и Валентин су одгајали свог сина Владимира у духу библијских начела. Он се оженио својом суверницом по имену Љубов. Њих двоје су свог сина, Владимира, такође учили да веома цени Библију и њене вредности.

Полиција је фебруара 2020. извршила претрес у кући Владимира и његове жене Валерије. Владимир је ухапшен, приведен, а затим држан у кућном притвору скоро два месеца. Оптужен је да учествује у организовању активности забрањене организације и тренутно чека пресуду. Ако буде проглашен кривим, могао би да добије затворску казну и до 15 година затвора. Он не размишља претерано о исходу суђења и много му значи добар пример његових родитеља, као и деде и бабе.

„Част ми је да поднесем срамоту због Божјег имена“, каже Владимир. „Моји родитељи и деда и баба су истрајали у тешким временима и остали су верни Богу. Уверен сам да ћу и ја успети.“

Попут Олега и Владимира, многи други Сведоци из Русије цене наслеђе које су им оставили рођаци који су сачували своју веру. Свима нам много значи добар пример тих верних Божјих слугу из прошлости, као и оних који сада истрајавају под прогонством и желимо да се угледамо на њихову веру (Јеврејима13:7).