Само што је председник Владимир Путин потписао амандман којим се спречавају забране неких светих текстова, руске власти покушавају да забране превод Библије Нови свет, који су издали Јеховини сведоци, тврдећи да је „екстремистички“. Док се чека да се настави суђење, које је прекинуто јер није достављена анализа превода Нови свет коју треба да уради московски Центар за друштвено-културолошке експертске студије, урађени су ексклузивни интервјуи са неколико стручњака на пољу религије, политике и социологије, као и стручњацима који објашњавају прилике у некадашњем Совјетском Савезу и у земљама које су настале након његовог распада.

• „Превод Нови свет је попут других превода који одражавају искрену жељу да се што верније пренесе значење изворног текста. Сви преводи које је објавила нека верска организација одражавају извесне теолошке традицији, а превод Нови свет није изузетак, на пример у употреби имена ’Јехова‘, али то не утиче на веродостојност превода. Превод Нови свет на естонском објављен је 2014. Привукао је велику пажњу других преводиоца Библије на естонски, како из кругова разних хришћанских деноминација тако и из академских кругова и оцењено је да је тај превод јасан и веома пријатан за читање. На крају је превод Нови свет на естонски по гласовима био на трећем месту за награду за Језички подухват године у 2014, коју је додељивало Министарство за истраживање и образовање“ (Др Ринго Рингве, саветник за верска питања у Министарству унутрашњих послова у Естонији; ванредни професор на компаративним студијама религије на Теолошком институту естонске еванђелистичке лутеранске цркве, Естонија).

• „Међу изучаваоцима религије не постоји сумња у то да Јеховини сведоци исповедају фундаменталне вредности и начела из Библије. Јеховини сведоци имају добру репутацију као преводиоци Библије“ (Др Роман Лункин, директор Центра за религије и друштво на Европском институту руске академије наука у Москви, председник Уније експерата за религију и право, Русија).

• „Опште је познато да данас има много превода Библије, почев од Септуагинте, превода Старог Завета на грчки, па до превода на модерне језике међу којима је и руски. Наравно, сваки превод има неку своју нијансу коју дугује концептуалном оквиру самог језика. Па ипак, главно је да основно значење изворног текста остане непромењено у сваком преводу Библије, без обзира како се она тумачила. По мом мишљењу, превод Нови свет јесте такав превод“ (Др Екатерина Елбакјан, професор социологије и менаџмента друштвених односа, Московска академија за рад и друштвене односе; чланица Европске асоцијације за студије религије; главни уредник следећих издања на руском: Westminster Dictionary of Theological Terms, Study of Religion, и Encyclopedia of Religions, Русија).

• „Библисти из различитих верских заједница широм света изнели су своје позитивне оцене о преводи Нови свет“ (Др Герхард Бесир, почасни професор европских студија на Универзитету у Дрездену, предавач на Универзитету Станфорд; директор Института за истраживање слободе и демократије Сигмунд Њуман, Немачка).

• „Превод Библије који су урадили Јеховини сведоци није резултат рада групе верника аматера. То је резултат огромног и вишегодишњег рада великог броја професионалних преводиоца, уз консултације са познатим лингвистима, најбољим стручњацима за древне језике. Стручњаци, тачније библисти, који анализирају превод који су урадили Сведоци, дошли су до закључка да нема разлике у значењу између старог и новог превода и нису пронашли никакве екстремистичке иновације које су наводно убацили Јеховини сведоци. Застарели изрази и неразумљиве речи, концепти и изрази пренети су савременим језиком. Протестанти су мирно прихватили овај превод и сматрају га делом светског библијског образовног дела“ (Др Људмила Филипович, професор, директор Одељења за историју религије и проучавање религије на Филозофском институту Националне академија наука, потпредседница Украјинске асоцијације за истраживање религије, Украјина).

• „Коректно је рећи да су превод Нови свет критиковали припадници главне струје међу изучаваоцима. Тај критицизам се, међутим, заснива на малом броју доктринарних ствари које зависе од превода одређених кључних делова текста. Јеховини сведоци Библији нису додали ништа што би било подстрек на екстремизам и насиље. Напротив, Јеховини сведоци су увек користили Библију да би подстицали на мир и супротстављали се насиљу“ (Др Џорџ Крисидес, бивши шеф катедре за проучавање религије на Универзитету Вулвехемптон; хонорарни сарадник на компаративним студијама религије на Универзитету Св. Џон у Јорку и на Универзитету Бирмингем, Велика Британија).

• „Свакако не мислим да је то нека ’екстремистичка‘ публикација, а што се тиче превода, сасвим је пристојан. Пошто говорим више језика – енглески, јапански и хебрејски – разумем проблеме везане за превођење, али превод Нови свет није ништа више погођен тим проблемима него већина других добрих превода, а чак и мање од неких попут првобитног превода King James“ (Професор Франк Равич, професор права и шеф катедре за право и религију Волтер Стоуер на Државном универзитету у Мичигену, Сједињене Америчке Државе).

• „Преводи Библије никада нису савршени. За то постоји много разлога. Постоје неки одломци у преводу Нови свет које бих ја другачије превео. Али то је случај код сваког превода. Нисам стручњак за руски језик (иако га разумем), тако да не могу да просуђујем књижевну вредност превода на руски. Када је 2014. на естонском објављен превод Нови свет, шира јавност га је веома лепо примила. Чак је назван и ’књижевним догађајем године‘, због квалитета и јасноће превода на естонски. С обзиром да се широм света за превод Нови свет користе исте преводилачке методе, коначни производ је иста порука с малим разликама које су последица специфичности језика на који се преводи. Не бих рекао да је руска верзија много другачија од естонске. Зато могу слободно да кажем да је у питању веродостојан превод и свакако се не ради о опасној или ’екстремистичкој‘ публикацији“ (Др Еин Ристан, професор Новог Завета, Факултет за теологију и студије религије, Универзитет у Тартуу, професор сарадник теологије слободних цркава и историје религије, Богословија у Тартуу, Естонија).

• „Нажалост, многи од оних који одлуче да конфискују Библије Сведока не знају ништа о вери и Светом писму. Наравно, превод Светог писма Нови свет јесте добар превод и, наравно, превод неких одломака јесте дискутабилан, али то исто важи и за друге преводе (важи и за моју цркву, Римокатоличку цркву)“ (Др Басилијус Гроен, UNESCO председавајући интеркултуралног и интеррелигиозног дијалога за Југоисточну Европу; професор литургије и сакраменталне теологије и директор Института за литургију, хришћанску уметност и химнологију на Универзитету у Грацу, Аустрија).

• „С моје тачке гледишта, као академика, превод Нови свет је такав да нема потребе да га власти прегледају. То је религиозни текст, а власти у демократској држави у то не треба да се мешају. Тврдња да је превод Нови свет опасан или екстремистички јесте чиста глупост“ (Др Осин Садок, професор права, шеф катедре за социјалну и правну економију , Универзитет де От Алзас, Француска).

• „Сматрам да већина стручњака генерално поштује превод Библије који су урадили Јеховини сведоци, чак иако неки од њих имају примедбе на то како су неке речи или изрази преведени“ (Др Вилијам Кавана, професор католичких студија, директор Центра за католицизам и интеркултуралну теологију на Универзитету Депол, Сједињене Америчке Државе).

• „Сматрам да би забрана увоза превода Нови свет у Руску Федерацију представљала кршење амандмана на члан 3 Федералног закона о екстремизму, а тај амандман је потписао господин Путин у јесен 2015, јер закон не говори ништа о религиозним текстовима. Као што знамо, ниједна од ових светих књига (Библија, Куран, Тора и Канђур) није написана на руском или црквенословенском, према томе у Русији се те књиге користе само као преводи, а њих је, понављам, много. Закон не прецизира који преводи светих књига се могу користити, а који су забрањени. Према томе, може се користити било који превод, а забрана неког превода је противзаконита“ (Др Елбакјан, Русија).

• „Забрана било ког истински религиозног материјала је сумњива, али посебно када је у питању Библија коју дуги низ година у својој светој служби користи једна призната и поштована верска заједница као што су Јеховини сведоци. Постоје десетине библијских превода које користе друге хришћанске заједнице и ти преводи нису забрањени. Према томе очигледно је да Русија напада Јеховине сведоке, а не Библију“ (Др Дерек Дејвис, адвокат, некадашњи директор Досоновог института за проучавање односа цркве и државе на Универзитету Бејлор, Сједињене Америчке Државе).

• „Као потписница Међународног пакта о грађанским и политичким правима, тиме што жели да забрани Библију, Русија би прекршила конвенције о верској слободи“ (Др Џефри Хајнс, професор политике, директор Центра за студије религије, конфликта и сарадње на лондонском Универзитету Метрополитан; председавајући Сталне групе за религију и политику при Европском конзорцијуму за политичка истраживања, Велика Британија).

• „У Русији, где је верско осећање увек било у срцу културе и напретка, власти почињу на религију да гледају са сумњом и неповерењем. Ко је могао да замисли да ће усвајање закона који пружа имунитет одређеним светим текстовима изазвати забрану других светих текстова? У међувремену је покренут теолошко-правни механизам који треба да одвоји оно што је свето од оног што није. Први на удару су се нашли Јеховини сведоци са својим преводом Библије, што не изненађује јер се политичка кампања води против њих још од 2009“ (Др Лункин, Русија).

• „Прилично сам уверен да је сама чињеница да су Јеховини сведоци објавили превод Нови свет више него довољан разлог да руске власти забране његову дистрибуцију. Наравно, тако нешто је потпуно ирационално, јер Библија је Библија, као што је Куран Куран. Немам разлога да сумњам у труд који је уложен у рад на преводу Нови свет“ (Професор Вилијам Бауринг, професор права, директор LLM/MA у области људских права, правни факултет Беркбек, Универзитет у Лондону; члан адвокатских удружења Middle Temple и Gray’s Inn, Велика Британија).

• „Уверен сам да се ови нови амандмани не примењују на Јеховине сведоке или друге мале, укључујући и нове, верске покрете. Ова ситуација указује на политичко-правни проблем – не постоји опште прихваћени приступ разумевању и испитивању односа између државе и вере, као посебне цивилно-политичке институције и дела социо-политичког живота. У овој земљи [Русији] и даље нема јасно дефинисаних принципа и приступа на нивоу владе (конгреси, стратегије, програми) када су у питању односи државе и вере. Та политичко-правна нејасноћа не само да доводи до криминализације ових односа тиме што су организације прогоњене, а закони се селективно примењују већ та нејасноћа наноси штету и верским заједницама и дијалогу између њих, јер води до политичких спекулација о највишим вредностима у вери, као и до тога да се оне представљају у лошем светлу. За сваку верску традицију је карактеристично да своје свете списе сматра драгоценим. Свака вера не само да ствара такав корпус текстова него утврђује и његово канон“ (Др Вилијам Шмит, главни уредник, Eurasia: the spiritual traditions of the peoples; професор, Национални и федеративни односи, Руска председничка академија за националну економију и јавну администрацију [RANEPA], Русија).

• „Не видим добар разлог да руске власти дискриминишу превод Нови свет. Нема ничег екстремистичког у Библији Јеховиних сведока. То је превод који се држи хебрејског и грчког текста и његов садржај је исти као и садржај превода главне струје“ (Др Крисидес, Велика Британија).

• „Чини ми се да кад су руске власти једном одлучиле да Јеховине сведоке третирају као екстремистичку организацију, све раде у складу с том одлуком, коју нико не може и не сме да прогласи погрешном“ (Др Томас Бремер, бивши сарадник Џордан центра за напредне студије Русије, Универзитет у Њујорку; професор екуменске теологије, студија источних цркава и мира, Универзитет Минстер, Немачка).

• „То ме не изненађује. То је наставак политике коју је Совјетски Савез водио против верских мањина. Али уместо да потпуно забрани већину верских активности, Русија више воли да контролише мањине квазиправним мерама које су оправдане наводном потребном да се заштити јавни ред и да се спречи опасни екстремизам“ (Др Џим Бекфорд, члан Британске академије; почасни професор социологије на Универзитету Ворик; бивши председник Удружења за проучавање религије [САД], Велика Британија).

• „Идеја која се крије иза недавно донетих закона јесте следећа: постоје такозване традиционалне вере (традиционалне за Русију – на првом месту руско православље, али и традиционални ислам, јудаизам и будизам) и нетрадиционалне (нпр. Јеховини сведоци). Према тој логици, традиционалним религијама држава мора да обезбеди извесне привилегије, јер те религије имају позитиван утицај на руско друштво, с друге стране, нетрадиционалне религије држава мора да контролише и ограничи њихову активност јер оне уносе стране вредности и животне стилове у руско друштво. Због тога Јеховини сведоци или друге мањинске вере неће имати скоро никакве користи од ових нових закона који бране вернике или не дозвољавају забрану четири света текста. Међутим, сматрам да Јеховини сведоци и друге мирољубиве мањинске верске заједнице треба да имају уставом загарантовану слободу вероисповести широм Руске Федерације“ (Др Дмитри Узланер, стручни сарадник, Московска школа за друштвене и економске науке; главни уредник публикације State, Religion and Church, Русија).

• „Јеховини сведоци треба да имају право да користе свој превод Библије. Приступ Светом писму је кључ права на слободу вероисповести, а постоје дословно стотине верзија Библије које су повезане с различитим верским традицијама. Означити превод који највише користе Јеховини сведоци као ’екстремистички‘ уједно је и погрешно и озбиљно ограничавање исповедања њихове вере“ (Ерик Расбах, заменик главног саветника организације Бекетов фонд за верску слободу, Сједињене Америчке Државе).

• „Било која врста закона који би забрањивао неки библијски превод представља отворену верску нетолеранцију, посебно зато што се примењује на једну верску мањину и усмерен је на њихово тумачење Светог писма. Не би требало да се влада меша у теолошке дебате око превођења Библије“ (Др Емили Баран, доцент на катедри за Историју Русије и Источне Европе на Државном универзитету Тенеси, Сједињене Америчке Државе).

• „Тренутно у Русији постоји јака веза између државе и Руске православне цркве, која се, као и сама Русија, разликује од остатка православног света. Претпостављам да Руска православна црква не би прихватила да се превод Нови свет, који су урадили Сведоци, посматра као текст свете књиге коју следи једна од четири признате религије у Русији: јудаизам, хришћанство, ислам и будизам. Укорењени начин размишљања световних власти открива да би и они покушали да ограниче утицај оних који се ослањају на своје текстове и веровања, као и да ограниче њихова настојања да их другима објасне. Чињеница да су Јеховини сведоци присутни у Русији још од времена Царства не би утицала на тај став, што је потпуно јасно кад се зна да они трпе такав притисак већ више деценија“ (Сер Ендру Вуд, сарадник на руском и евроазијском програму Краљевског института за међународне послове; бивши амбасадор Велике Британије у Русији [1995-2000], Велика Британија).

• „Разлог забране не само библијског превода Нови свет већ и других књига јесте монополизација духовног живота Русије, а превод Светог писма је део тога. Поред превода који су урадили Јеховини сведоци, Руска православна црква не признаје ни многе друге преводе, међу којима је и Вулгата, латински превод Католичке цркве. С друге стране, католици не признају лутеранску Библију“ (Др Филипович, Украјина).

• „Амандмани на закон о екстремизму би, површно гледано, требало да заштите хришћанску Библију од цензуре или забране. Чини се, међутим, да није заштићен свети текст, него његове одређене верзије. Превод Нови свет није заплењен због свог садржаја него због свог порекла, то јест повезаности с Јеховиним сведоцима. Сведоци се сматрају претњом за традиционалне руске обичаје и то на разне начине, почев од њиховог свакодневног живота, па до организације њихових скупштина, од њихових веровања, па до њихове верзије Библије. Надаље, сматра се да су они увезени из Америке. Укратко, они се сматрају аутсајдерима који немају право да постоје у Русији“ (Др Зои Нокс, ванредни професор савремене руске историје на Универзитету Лестер, Велика Британија).

• „Масовне заплене Библија Јеховиних сведока показују да руска држава само неке библијске преводе сматра законски ’прихватљивим‘, што је даљње кршење верске слободе. Руске власти треба да се лате велике реформе свог закона о екстремизму, као што су им препоручили и Европски суд за људска права, Венецијанска комисија и Организација за европску безбедност и сарадњу“ (Кетрин Козман, виши политички аналитичар [Европа и земље бившег Совјетског Савеза], Комисија САД за међународне верске слободе [USCIRF], Сједињене Америчке Државе).

• „Не подржавам забране превода светих текстова. Потези који се у Русији вуку да би се контролисало изражавање вере тесно су повезани са Руском православном црквом и национализмом. Многи Руси су се уплашили да је дошло до ’златне грознице‘ прозелитизма након пада Совјетског Савеза. Многи су сматрали да Руској православној цркви треба дати простора за опоравак након владавине комунизма“ (Др Кавана, Сједињене Америчке Државе).

• „Снажно браним право Јеховиних сведока да направе своју верзију Светог писма на основу проучавања Божје Речи. Ниједна цивилна власт не би требало да се меша у превођење и писање верског материјала. Слобода вероисповести је основно људско право, а праведне цивилне власти треба да подрже слободу изражавања и разноликост верских ставова“ (Др Џон Бернбаум, председник Руско-америчког института [Москва], Сједињене Америчке Државе).

• „У преводу Нови свет не налазимо никакве знаке екстремизма. Сматрамо да прогонство Јеховиних сведока у Русији и забране њихове литературе и заједница представља верску дискриминацију“ (Александер Веркховски, директор Центра за информације и анализе „СОВА“ [руска непрофитна организација са седиштем у Москви која се бави истраживањима повезаним с национализмом, ксенофобијом односима цркава и световног друштва и политичким радикализмом], Русија).

• „Библија коју су превели Јеховини сведоци није књига која се залаже за политичку борбу против руског друштва. То је само још један превод. Не видим како Библија Јеховиних сведока може бити ’екстремистичка‘. Да јесте, била би забрањена и у другим демократским друштвима која се боре против политичког екстремизма. Па ипак, тај превод није забрањен у демократским земљама“ (Др Режис Дерикибург, социолог и ванредни професор новог верског покрета, Антверпен, Белгија).

• „Тужно је рећи, али Русија данас често занемарује људска права верских или етничких мањина. Једноставна чињеница је да би, узевши у обзир дефиницију ’екстремизма‘ коју Русија нашироко користи, сваки превод Библије могао бити проглашен екстремистичким, укључујући и Руску православну синодалну верзију из 1876“ (Др Марк Елиот, оснивач и уредник публикације East-West Church and Ministry Report, Универзитет Ашбури, Кентаки, Сједињене Америчке Државе).

• „Русији би било драго да хришћанство представља искључиво Руска православна црква и њена литература. Тренутно се и многе друге верске групе, поред Јеховиних сведока, суочавају с озбиљним проблемима у Русији, која се непредвидиво окреће виђењу ствари које је постојало у доба Царства. Посебно верске организације које имају велики број припадника у Сједињеним Државама нису добродошле у Русију“ (Др Бесир, Немачка).

• „Покушај да се забрани руски превод Библије који су урадили Јеховини сведоци зато што је проглашен ’екстремистичким‘ јесте случај без преседана у Европи. С друге стране, забрана да се ’Библија, Куран, Танах и Канђур, њихов текст и цитати из њих‘ забране, иако сама по себи јесте добра, очигледно индиректно указује на дискриминацију између ових светих текстова и светих текстова других религија. Линија разграничења је повучена без иједног доказа да су ови последњи више ’екстремистички‘ од ових претходних и то је потпуно неразумно“ (Др Силвио Ферари, почасни председник Међународног конзорцијума за проучавање права и религије; главни уредник часописа Oxford Journal of Law and Religion, један од оснивача Европског конзорцијума за истраживање цркве и државе, професор права, религије и канонског права на Универзитету у Милану, Италија).

• „Веома је опасно када владе почну да одлучују шта је ’исправна‘ или дозвољена верзија верског текста. То није ствар којом треба да се бави влада, већ о томе треба да расправљају верници. Постоји много верзија и тумачења светих текстова, укључујући и Библије, а ако би влада покушала да верницима наметне своју верзију истине то би представљало кршење принципа слободе вероисповести из међународног права“ (Др Керолин Еванс, декан Правног факултета у Мелбурну, уредник публикације Religion and International Law и Law and Religion in Historical and Theoretical Perspectives, Аустралија).

• „У европском међународном праву не могу да пронађем ниједан основ за забрану свете књиге било које заједнице, док год не шири мржњу и не иде против јавног реда. Процењивање колико су вера или њени списи изворни није посао државе“ (Др Хавијер Мартинез-Торон, професор права и директор Одсека за право и религију на Правном факултету Универзитета Комплутенсе, Шпанија).

• „Као што већ дуго стоји у Међународном пакту о грађанским и политичким правима, чињеница да је једна религија ’званична или традиционална [...] не сме да води до умањења било каквих права.‘ На пример, давати привилегије одређеним ’традиционалним‘ верским групама, а у исто време ограничавати деловање ’нетрадиционалних‘ вера значило би кршење забране дискриминације на основу религије или веровања, као и кршење једнаке заштите гарантоване Међународним пактом“ (Професор Роберт Блит, професор права на Универзитету у Тенесију, бивши међународни правни експерт у Комисији САД за међународне верске слободе, Сједињене Америчке Државе).

• „Ако само традиционалне религије не трпе дискриминацију од руских власти, онда се чини да је ту у питању борба против страног утицаја пре него борба против религије. Тренутна политичка ситуација у Русији подстиче на дистанцирање од свих ставова и покрета који би могли да доведу до било каквог неслагања, политичког или верског. Руске власти би волеле да на њиховој територији нема страног утицаја. Оне верују да нове верске мањине, као што су Јеховини сведоци, промовишу стране утицаје у Русији. Из тог угла, Јеховини сведоци су за руске власти пре свега једна група из Северне Америке, континента чији је утицај изузетно непожељан у Русији. Према томе, законитост у том случају за руске власти уопште није битна. Правни кораци против Сведока су само изговор“ (Др Садок, Француска).

• „Мешање власти значајно је угрозило неотуђиво право верских заједница, институција и организација да произведу, увезу и дистрибуишу верске публикације и материјал, пре свега свете списе, као што је библијски превод Нови свет, који су издали Јеховини сведоци. У овом погледу власти су отишле толико далеко да су довеле у питање основно право верских организација да изаберу своју верзију свете књиге, посебно када се ради о преводу и тумачењу. Тиме су руске цивилне власти прекршиле своју обавезу да буду неутралне и непристране према верским истинама и текстовима“ (Др Марко Вентура, професор права и религије, Универзитет Сијена; директор Центра за студије религије при фондацији Бруно Кеслер; сарадник при Центру за закон, религију, бизнис и друштво [DRES], Универзитет у Стразбуру, Француска).

• „По мом мишљењу, све ово има везе са сумњивом слободом вероисповести у Русији. Јеховини сведоци нису једина верска група која је у скорије време имала проблема у Русији. Међутим, мене веома брине забрана библијског превода. Ако забраните један превод, онда су практично сви у опасности. Амандман би се онда односио само на текстове на изворним језицима (када је Библија у питању то су хебрејски, арамејски и грчки). Надаље, шта је са разним верзијама манускрипата? Сама та чињеница показује произвољност ове забране. Мора да је у питању нешто друго, а не само превод“ (Др Ристан, Естонија).

Контакт:

Међународни: Дејвид Семонијан, Служба за односе с јавношћу, тел.: 1 718 560 5000

Русија: Јарослав Сивуљски, тел.: 7 812 702 2691