Европски суд за људска права је 26. јуна 2014. пресудио у корист Јеховиних сведока и подржао њихово право да слободно исповедају веру, при чему руске власти не треба да их ометају незаконитим поступцима. Суд је у својој једногласној пресуди рекао да је Русија прекршила члан 5 (право на слободу и безбедност) и члан 9 (слобода мисли, савести и вероисповести) Европске конвенције о људским правима (Конвенција), када је увече 12. априла 2006. полиција извршила рацију без законског основа и прекинула верски скуп.

Те вечери су Јеховини сведоци у целом свету одржавали годишњу свечаност поводом сећања на смрт Исуса Христа. Две скупштине у Москви су изнајмиле дворану у једној школи за овај посебан скуп јер су очекивале да ће доћи више од 400 особа. Док је програм био у току, дошла је интервентна јединица полиције с десет полицијских возила и два минибуса, као и наоружана специјална полицијска јединица (OMON) и десетине униформисаних полицајаца. Брзо су опколили објекат и без налога прекинули верску службу. Присутнима су наредили да напусте објекат, затим су претражили дворану, конфисковали верску литературу и насилно одвели 14 мушкараца са овог скупа у полицијску станицу и притворили их. Адвокат који је позван да заступа ове Сведоке дошао је у станицу да би им помогао. Полицајци су га претресли, бацили на под, ставили му нож под грло и запретили да ће његова породица бити у опасности ако поднесе тужбу. Након готово четири сата, Сведоци су пуштени кући.

Николај Крупко, као и још тројица Сведока који су били задржани у полицијској станици, поднели су тужбу против власти јер су нелегално прекинуле верски скуп и притвориле их без законског основа. Када су Општински суд у Љублину и Градски суд у Москви одбили њихову тужбу, ови Сведоци су у јуну 2007. уложили жалбу Европском суду за људска права.

У пресуди Европског суда од 26. јуна, у случају Крупко и други против Русије, пише: „Суд остаје при мишљењу да се, чак и када власти нису потпуно обавештене о јавном скупу, а присутни не представљају опасност по јавни ред и мир, прекидање таквог скупа од стране полиције не може сматрати ’неопходним у демократском друштву‘ [...] Ова одлука се тим више може применити на овај случај јер се није радило о разузданом скупу на отвореном, већ о достојанственом верском скупу у дворани, који није представљао опасност по јавни ред и мир. Иако су власти можда сматрале да је овај скуп незаконит јер нису биле довољно унапред обавештене о њему, долазак великог броја наоружаних припадника интервентне полицијске јединице с намером да прекину овај скуп, као и хапшење подносиоца ове тужбе и њихово трочасовно задржавање у полицијској станици, уопште није било неопходно да би се заштитио јавни ред и мир.“

Ово је четврта пресуда против Русије због кршења права Јеховиних сведока. У пресуди из 2007, у случају Кузњецов и други против Русије, Европски суд је пресудио да је Русија прекршила Конвенцију када су локалне власти без законске основе прекинуле састанак Сведока на знаковном језику у Чељабинску. Суд је 2010. донео пресуду против Русије у случају Јеховини сведоци из Москве против Русије јер је Канцеларија јавног тужиоца у Москви незаконито укинула и забранила верску заједницу Сведока у Москви. Европски суд је 2013. у случају Авилкина и други против Русије пресудио да је Русија угрозила основна права на приватност када је Канцеларија јавног тужиоца у Санкт Петербургу наредила да јој се дају поверљиве медицинске информације.

Ове пресуде Европског суда пружају даљње доказе да су руске власти у покушајима да зауставе исповедање вере Јеховиних сведока у Русији прекршиле слободе загарантоване руским Уставом и Конвенцијом.