27. АПРИЛ 2016.
РУСИЈА
Претња руских власти угрожава верску слободу
Руске власти су предузеле још један дрзак корак у својој агресивној кампањи против Јеховиних сведока. Државни тужилац прети затварањем представништва Јеховиних сведока у Русији због наводних „екстремистичких активности“. У писму од 2. марта 2016. заменик државног тужиоца В. Ј. Грин захтевао је да представништво Јеховиних сведока исправи све „неправилности“ у року од два месеца.
Ово упозорење представља врхунац руске кампање да маргинализује Сведоке и ограничи њихову верску слободу. Ако њихово представништво буде затворено, биће додато на федерални списак екстремистичких организација, а њихова имовина ће прећи у руке државе. Због своје повезаности с представништвом, свих 406 правних тела Јеховиних сведока у Русији, као и преко 2 500 скупштина такође би могло бити затворено. Као последица свега тога, Јеховини сведоци широм Русије могли би изгубити своје Дворане Краљевства (места у којима обављају верску службу). Затварањем представништва Сведоци би на крају могли бити лишени права да слободно исповедају своју веру.
Систематски напад руских власти на Јеховине сведоке заснива се на подметнутим доказима и злоупотреби Федералног закона о сузбијању екстремистичких активности. Савет УН за људска права је 2015. изразио забринутост „због бројних извештаја који указују на то да закон [о екстремизму] све више спутава слободу изражавања [...] и слободу вероисповести, чиме су између осталих погођени и Јеховини сведоци“. *
Јеховини сведоци су призната религија у свету. Они имају слободу вероисповести у демократским земљама широм света, као и у свим земљама чланицама Европске уније. Русија је изузетак. Почевши од средине 1990-их, кампања руских власти усмерена против Сведока узимала је све више маха. Ситуација се драматично погоршала након што је Русија усвојила закон о екстремизму и почела да га користи као оруђе репресије.
Нејасна дефиниција екстремистичких активности – основа за злоупотребу
Русија је 2002. због страха од тероризма усвојила Федерални закон о сузбијању екстремистичких активности. Међутим, будући да у закону није јасно дефинисано шта су то екстремистичке активности, од самог почетка постоји бојазан да би руске власти могле употребити овај закон као оруђе репресије. Савет УН за људска права је 2003. године подстакао Русију да измени закон и прецизно дефинише екстремистичке активности, како би се „искључила свака могућност произвољне примене закона...“ *
Ревизије закона не само да нису донеле појашњења, већ су прошириле поља његове примене. Парламентарна скупштина Савета Европе је 2012. изнела следећи закључак: „У првобитном закону, екстремизам је делимично дефинисан као ’подстицање на расну, националну или верску нетрпељивост, која подразумева насиље или позива на насиље‘. У амандману из 2006. избачен је део ’која подразумева насиље или позива на насиље‘ [...] Ова двосмислена дефиниција ’екстремизма‘ оставља простор извршним властима да произвољно примењују закон.“
Показало се да је бојазан да ће закон бити злоупотребљен била оправдана. Државни тужилац је 2007. искористио формулацију из закона како би покренуо истраге против Јеховиних сведока. Заменик државног тужиоца В. Ј. Грин, који је такође потписао недавно писмо упозорења упућено представништву Јеховиних сведока, у званичном писму је наложио тужиоцима да отворе истраге против Јеховиних сведока. То писмо је било прва назнака да ће кампања против Јеховиних сведока бити свеобухватна и организована из самог врха државе.
Иако Сведоци нису умешани ни у какве криминалне активности, тужиоци широм Русије кренули су у хајку на њих и од 2007. отворили више од 500 истрага против Јеховиних сведока. У истом извештају Парламентарне скупштине Савета Европе писало је следеће: „Федерални закон о сузбијању екстремистичких активности (Закон о екстремизму), усвојен 2002, користи се против неких верских заједница, нарочито против Јеховиних сведока, којих у Русији има чак 162 000. Злоупотреба закона је драматично порасла од увођења амандмана на закон 2006. године.“ *
„...Федерални закон о сузбијању екстремистичких активности [...] користи се против неких верских заједница, нарочито против Јеховиних сведока...“ (Парламентарна скупштина Савета Европе)
Забрана верске литературе – основа за даљњу репресију
Пре него што су се устремиле на представништво Јеховиних сведока у близини Санкт Петербурга, власти су усмериле пажњу на публикације које издају Јеховини сведоци. Тужиоци у Таганрогу и Горно-Алтајску поднели су захтеве да се бројне публикације Сведока прогласе „екстремистичким“ и да се ставе на Федерални списак екстремистичког материјала.
Ослањајући се на такозване стручне процене, 2009. и 2010. судови и у Таганрогу и у Горно-Алтајску донели су пресуде у корист тужилаца. Од тада те две пресуде, којима су забрањене укупно 52 верске публикације, представљају основу за већину оптужби које се износе против Јеховиних сведока. Власти у другим областима земље поступају по узору на случајеве из ова два града. До данашњег дана, судови су 87 публикација Сведока ставили на Федерални списак екстремистичког материјала.
Сведоци оспоравају одлуке ова два суда, као и свих осталих руских судова који су њихове публикације прогласили екстремистичким. Због оптужби за екстремизам и сличних злоупотреба закона, Сведоци су поднели 28 жалби Европском суду за људска права. Очекује се да ће тај суд ускоро решити 22 жалбе. У својој одбрани пред Европским судом, руске власти су признале да многе публикације Сведока које се налазе на Федералном списку екстремистичког материјала „не садрже директне позиве на насиље нити подстичу на насиље“.
Напад на слободу изражавања
Када су руске власти успеле да на судовима литературу Јеховиних сведока прогласе „екстремистичком“, добиле су „законска“ средства којима ће нападати Сведоке и још више ограничити њихово право на слободу изражавања.
Руске власти су 2010. Сведоцима укинуле дозволу за увоз и дистрибуцију часописа Стражарска кула и Пробудите се!. Иначе, Стражарска кула излази од 1879. године. Оба часописа спадају у најтиражније часописе на свету.
Од марта 2015. власти нису дозволиле да у земљу уђе ниједна испорука литературе Сведока.
Од јула 2015. званични сајт Јеховиних сведока jw.org забрањен је у Русији, због чега нико у тој земљи не може у електронском облику преузети литературу Сведока. Рекламирање тог сајта сматра се кривичним делом.
Почетком 2016. тужилац у Виборгу тражио је да се превод Светог писма Нови свет који су издали Сведоци прогласи „екстремистичком литературом“.
Осим што су ограничиле слободу изражавања, руске власти су искористиле литературу са списка екстремистичке литературе као изговор да отворе истрагу против правних тела Јеховиних сведока као и да кривично гоне Сведоке због њихове верске активности.
Претреси и пресуде по устаљеном обрасцу
Када се нека публикација нађе на списку екстремистичке литературе, она се не сме делити, штампати нити складиштити с намером да се даље дистрибуише. Локалне власти су искористиле ту ставку у закону да би добиле судске налоге за претрес приватних кућа Сведока, као и њихових Дворана Краљевства с циљем да пронађу забрањену верску литературу.
Они који врше те претресе веома често су груби и конфискују много више од онога што закон допушта, одузимају личне ствари и сву верску литературу без обзира на то да ли се налази на списку екстремистичке литературе.
У августу 2010. у Јошкар-Оли, група од отприлике 30 полицајаца и наоружаних припадника специјалних јединица прекинула је један верски скуп. Неке Сведоке су стегли око врата, а некима су заврнули руке на леђа. Претресали су све просторије и одузимали личне ствари, документа и литературу.
У јулу 2012. у Републици Карелији полицајци наоружани аутоматским пушкама и с фантомкама напали су једног Сведока на улици, прислонили му главу на хаубу аутомобила и заврнули му руке на леђа. Полицајци су претресли куће неколико Сведока, одузели им личне ствари и верску литературу, без обзира на то да ли је била на списку екстремистичке литературе.
У марту 2016. у Републици Татарстану полиција је извршила претрес Дворане Краљевства и кућа неколико Сведока.Том приликом су им одузели компјутерску опрему, електронске уређаје и верску литературу.
Криминалистичка служба је тајно поставила камере које су снимале Сведоке у њиховим приватним кућама и у Дворанама Краљевства. Прислушкивали су им телефоне, контролисали мејлове и прибегавали другим незаконитим средствима како би прикупили информације. Неки полицајци су у жељи да окриве Сведоке отишли чак толико далеко да су подметали забрањену литературу у Дворане Краљевства. На основу подметнутих доказа против многих Сведока поднете су кривичне или прекршајне пријаве.
Укидање правних тела доводи до кривичних пријава
Власти су на основу забрањене литературе коју су саме подметале у Дворане Краљевства подносиле пријаве против Сведока као физичких лица. Осим тога, те исте подметнуте „доказе“ искористиле су и као основу за укидање правних тела Сведока. * Имовина правног тела Сведока које је укинуто и проглашено „екстремистичким“ прелази у руке државе. Као последица тога, Сведоци губе место за састајање. То се већ догодило у Таганрогу и Самари, а власти у другим градовима поступају по том истом обрасцу.
Када су власти у Таганрогу укинуле тамошње правно тело Сведока, предузеле су још један незаконит корак и окупљања ради молитве прогласили „наставком незаконитих активности забрањене организације“. Примењујући ту тактику, власти у Таганрогу су осудиле 16 Јеховиних сведока само зато су у миру одржавали верски састанак. Такву верску службу Јеховини сведоци одржавају широм света. Први пут од распада Совјетског Савеза, у Таганрогу је кривично дело бити Јеховин сведок.
Претња затварањем представништва најављује погоршање ситуације
Уколико власти укину представништво Јеховиних сведока у Русији, оно ће бити затворено, а активности које је надгледало биће забрањене у целој земљи. Попут њихових суверника у Таганрогу, Јеховини сведоци у целој Русији биће на мети власти само зато што присуствују хришћанским састанцима и говоре другима о својој вери. Могло би се десити да Јеховини сведоци у Русији могу да верују у шта хоће, али не смеју јавно да исповедају своју веру. *
Филип Брумли, портпарол Јеховиних сведока у њиховом главном седишту, изјавио је: „Сврстати Јеховине сведоке међу екстремисте и ставити њихову литературу на исти списак с литературом опасних терориста представља увреду части.“ Руске власти су злоупотребиле закон који је у супротности с међународним нормама, стандардима Савета Европе, Декларацијом УН о људским правима и Уставом саме Русије. Оне га користе да ометају верску службу која се обавља у миру и да нападну центар деловања Сведока у Русији.“
Василиј Калин, заступник представништва Јеховиних сведока, рекао је: „Јеховини сведоци у Русији делују од 19. века и трпели су жестоко прогонство под совјетским режимом. Држава је касније признала да смо били жртве репресије. Желимо да наставимо да у Русији у миру исповедамо своју веру. Клеветничке оптужбе за екстремизам упућене против нас користе се као параван да би се прикрила верска нетрпељивост оних који се не слажу с нашим веровањима. Ми нисмо екстремисти.“
Јеховини сведоци се надају да ће руске власти заштитити њихово право на слободу вероисповести, као што су то урадиле власти у другим земљама. Такође траже од државног тужиоца да прекине са нападима на њихово представништво, као и да Русија подржи права верских мањина. Поставља се питање: Хоће ли Русија то учинити? Или ће се вратити корак назад и прогонити Јеховине сведоке као што је то било у време совјетског режима?
^ одл. 4 Watch Tower Bible and Tract Society of Pennsylvania је непрофитна корпорација чији првенствен циљ јесте подупирање активности Јеховиних сведока широм света. Она има ауторска права на све публикације Јеховиних сведока.
^ одл. 7 „Закључне примедбе седмог периодичног извештаја о Руској Федерацији“, Савет УН за људска права CCPR/C/RUS/CO/7, 28. април 2015, одломак 20.
^ одл. 10 „Разматрање извештаја држава чланица на основу члана 40 Међународног пакта, закључне примедбе Савета УН за људска права, Руска Федерација“, Савет УН за људска права, CCPR/CO/79/RUS, 1. децембар 2003, одломак 20.
^ одл. 30 То представља кршење члана 28, Устава Руске Федерације у ком стоји: „Свакоме је загарантована слобода савести, слобода вероисповести, укључујући и право да било коју веру исповеда сам или с другима, или да не исповеда ниједну веру, право да слободно изабере, поседује и дели верска или друга уверења и да поступа у складу с њима.“
^ одл. 33 „Поштовање дужности и обавеза од стране Руске Федерације“, документ бр 13018, Парламентарна скупштина Савета Европе од 14. септембра 2012, одломак 497.
^ одл. 40 Верске групе у Русији које испуњавају законске критеријуме могу да оснују правна тела које се називају „локалне верске заједнице“. Ова правна тела нису одговорна за верске активности на нивоу земље већ их оснивају локалне групе на мањим подручјима попут градова. Правно тело омогућава верницима да између осталог изнајме или купе неки објекат.