Као што је већ речено у вестима од 12. маја 2023. на сајту jw.org, услед сукоба између две зараћене фракције у Картуму, главном граду Судана, на хиљаде људи је погинуло или је повређено. Нека наша браћа и сестре који су живели у Картуму или недалеко од њега одлучили су да побегну одатле. Док су бежали, снагу и охрабрење им је давала духовна храна од Јеховине организације.

Примера ради, неколико дана након избијања сукоба, 23-годишња пионирка Ајуја из Картума присуствовала је састанку одржаном преко видео-везе на ком се разматрао чланак из Стражарске куле с темом „Будите трезвени и на опрезу!“ Она каже: „Чланак ме је подсетио да све што се дешава око мене јесте испуњење библијских пророчанстава. Та мисао ми је толико значила у том моменту! Баш сам се охрабрила.“ Како се стање погоршавало, Ајуја је одлучила да напусти град. Она каже: „Док сам путовала, слушала сам наше савремене песме и друге аудио-снимке. То ме је умиривало. Молила сам се Јехови да ме чува на путу.“ Ајуја је безбедно стигла у Касалу, где су је браћа и сестре срдачно примили.

Двадесетчетворогодишњи старешина и пионир Ели из Ел Хаџ Јусифа, који се налази недалеко од Картума, побегао је око 330 километара одатле, у град Кости. Дочекали су га браћа и сестре и обезбедили му храну и смештај. Ели се присећа да су му у тој седмици много значили дневни цитати. На пример, Псалам 91:2 га је подсетио да му Јехова мора бити уточиште и тврђава. Ели каже: „У овом свету нигде нема правог мира и од политичких и војних вођа не можемо очекивати решење. Једина нада нам је Божје Краљевство, које ће остварити све чему се надамо.“

Тија и његова жена Џулија су пионири из Омдурмана, који се такође налази близу Картума. Како су се сукоби заоштравали, сетили су се недавног чланка из Стражарске куле који је подстакао хришћане да не оклевају да спроведу у дело одлуку коју донесу. Пошто су видели да се услови у граду погоршавају, Тија и Џулија су схватили да би за њих било најбоље да побегну из града и то су брзо и урадили. Безбедно су стигли на циљ и тамо су их срдачно дочекала браћа и сестре. Тија и Џулија су били веома захвални на информацијама из Стражарске куле. Џулија каже: „Поносни смо што припадамо овој дивној организацији у којој влада љубав. Жива је истина да Јеховина рука није кратка па да не може спасти.“

Сва браћа и сестре које смо споменули одмах су наставили са својим духовним активностима тамо где су дошли. Дакле, били су активни на састанцима и у служби и чак су започињали библијске курсеве. Све те духовне активности, као и то што су се зближили са браћом и сестрама у новим скупштинама, улило им је стабилност и радост.

Јако је охрабрујуће видети како наша браћа и сестре у Судану траже утеху и наду од Јехове и у Библији (Римљанима 15:4, 5).