18. НОВЕМБАР 2020.
ТАЏИКИСТАН
Председник Таџикистана помиловао брата Џовидона Бобоџонова
„Јехова ми је помогао да сачувам веру“, рекао је брат Џовидон Бобоџонов након што је 1. новембра 2020. пуштен из затвора. Дан пре тога, председник Таџикистана је помиловао њега и још 377 других затвореника. Џовидон је због приговора савести на служење војног рока био осуђен на две године затвора, од чега је одслужио девет месеци.
Дана 4. октобра 2019, војна полиција је на силу одвела 19-годишњег Џовидона у центар за регрутацију, где је задржан у притвору. Наредних неколико месеци премештан је у разне војне јединице у којима је задржаван у притвору. У свакој од њих је морао да објашњава зашто не жели да служи војни рок. „Многи командири и војници су ми постављали нелогична питања и сви су тражили да се одрекнем своје вере“, рекао је Џовидон. „Покушавали су да ме испровоцирају таквим питањима. Понекад су ме будили ноћу и стално ми постављали иста питања тражећи да објасним зашто не желим да служим војску.
„Молитва ми је много помогла. У притвору сам се дан и ноћ у сузама усрдно молио Јехови да ми помогне да не поклекнем, да га не разочарам и да не враћам истом мером када ме провоцирају.
„Јехова ме је чврсто држао за руку [...] Понекад сам био утучен јер сам се осећао усамљено. Али Јехова ме је јачао својим делима. Свако јутро ме је будио цвркут птица. Ноћу сам гледао месец и звезде. Ти дарови од Јехове су ме тешили и храбрили.“
Џовидон је осуђен 2. априла 2020. и премештен у затвор. Није му било дозвољено да прима пошту. Међутим, браћа и сестре су му слали храну и на кесама са намирницама писали су дневни цитат. „То ми је помогло да се не осећам толико усамљено и заправо сам схватио колико имам добре пријатеље“, рекао је Џовидон.
Џовидон је такође захвалан што је могао да се сети охрабрујућих библијских стихова, као што су они записани у Римљанима 8:37-39. Он је рекао: „У затвору сам схватио колико су истините те речи. Ниједна кушња ме није могла раставити од Јеховине љубави. Јехова ми је помогао да сачувам веру.“
Својом постојаношћу је охрабрио и своје родитеље. Његов отац Абдујамол је рекао: „Молитве и добар пример нашег сина који је остао веран Јехови у овој кушњи ојачали су нам веру. Сва наша браћа и сестре широм света пружали су нам подршку. Веома смо захвални за њихове молитве. Из дубине срца смо захвални Јехови што нам је дао такве добре и брижне пријатеље.“
Сви ми у овом времену краја можемо очекивати да ћемо доживети кушње које су „попут ватре“ (1. Петрова 4:12). Зато је Џовидон на крају рекао: „Сада када сам слободан, планирам да своју слободу искористим да још боље упознам Јехову и да се добро припремим за предстојеће кушње. Свима вама који се још увек нисте суочили са озбиљним кушњама желим да кажем да је веома важно да искористите своју слободу да добро упознате Јехову читајући његову Реч и наше публикације.“