Брат Езиз Атабајев из Туркменистана одслужио је двогодишњу затворску казну због одбијања војне службе. Пуштен је на слободу 19. децембра 2020. Током протеклих десет година, укупно 46 браће у Туркменистану било је у затвору због приговора савести на служење војног рока.

Брат Атабајев је 2016. добио позив за регрутацију, али је одбио да се прикључи војсци због приговора савести. Његов случај је прослеђен Канцеларији јавног тужиоца. После скоро две године, Езиз је позван на суд на саслушање. Суд га је 19. децембра 2018. осудио на казну затвора од две године.

Езиз каже: „Пре него што сам отишао у затвор, много сам разговарао с браћом која су прошла кроз сличну ситуацију или су већ била у затвору, јер сам хтео да сазнам шта ме чека. У нашим публикацијама сам читао разне животне приче, а значиле су ми и охрабрујуће мисли из Светог писма.

Оног јутра кад је требало да се одржи суђење, један брат ми је показао Исаију 30:15, где пише: ’Ако сачувате мир и поуздање, то ће бити ваша снага.‘ Те речи су ми све време помагале да останем смирен и да се у свему ослањам на Јехову. О њима сам дубоко размишљао док сам био у затвору и то ми је много помогло.“

Премда су услови у затвору били тешки, Езизу је најтеже пало то што је био одвојен од породице. „У затвору сам се још више зближио с другом затвореном браћом. Постали смо блиски пријатељи и они су ми помогли да попуним празнину коју сам осећао јер нисам био с породицом.“

Езиз је и сведочио у затвору. Он каже: „У почетку је неким затвореницима сметало што говорим другима о својим веровањима. Али с временом су они који су се противили почели да слушају. Када би дошли нови затвореници, који ме нису познавали, и они би се бунили кад год бих сведочио. Али онда би затвореници који су дуже у затвору, а којима сам већ проповедао, стали на моју страну и испричали новима шта су научили од мене.“

Кад је реч о томе како се припремити за дане који долазе, Езиз каже: „Препоручујем квалитетно лично проучавање и добру комуникацију с Јеховом путем молитве. Важно је да му кажете све што вас брине и плаши, као и да му испричате како се осећате. Све му реците.

„Јехова ми је помогао да ово издржим. Нимало не сумњам да ће ми опет помоћи. Не плашим се онога што носе дани који долазе“ (Псалам 118:6).