Дело Јеховиних сведока у Узбекистану започето је деценијама пре него што је та држава стекла независност 1991. године. Узбекистан је 1992. усвојио устав којим се гарантују основна људска права. Међутим, када је реч о слободи вероисповести, власти често не поштују основна начела тог устава.

Власти Узбекистана још увек не желе да законски региструју скупштине Јеховиних сведока, осим скупштине у Чирчику. a Због тога се сви верски састанци Јеховиних сведока који се не одржавају у дворани у Чирчику сматрају противзаконитима. Полиција често прекида састанке који се одржавају на разним местима, па чак и састанке у приватним кућама. Тада обично хапсе присутне и одузимају им личне ствари и верску литературу. Полиција је неке Сведоке данима држала у притвору где су били физички и вербално злостављани. Неки Сведоци су морали да плате велике новчане казне, били су кривично гоњени и осуђени на више година затвора због верских активности. Будући да власти одбијају да законски региструју Јеховине сведоке, према њима се понашају као према злочинцима, а све њихове верске активности сматрају противзаконитим.

Јеховини сведоци у Узбекистану и даље сарађују са представницима власти и траже одобрење за регистрацију својих скупштина, нарочито у Ташкенту. Уколико добију законску регистрацију, то ће им обезбедити одређену меру заштите од дискриминације и подстаћи јавност да поштује њихову слободу вероисповести.