На хиљаде Јеховиних сведока се и даље налази у деловима Украјине у којима се од 24. фебруара 2022. воде жестоке борбе. Група браће из Кременчука и Полтаве у Украјини (укупно их има 21) редовно одлази у најтеже погођена подручја, доставља хуманитарну помоћ и одвози сувернике у безбедније крајеве. На све то их покреће љубав према ближњима.

За шест седмица су направили око 80 тура до Харкова и других подручја, прешли су око 50 000 километара и превезли око 400 браће и сестара.

До данас су доставили 23 тоне хране, лекова, горива и других потрепштина. Пре него што крену на пут, та браћа пажљиво планирају најбезбеднију руту у жељи да избегну подручја на којима се у том тренутку воде борбе. Једно путовање траје око 19 сати јер се заустављају на пунктовима на којима им војници претражују возила.

Војни авиони их надлећу све време док возе и често пролазе поред бомбардованих зграда и уништених тенкова и аутомобила. Понекад осећају подрхтавање тла од детонација бомби које експлодирају у близини.

Брат по имену Роман се 2. априла 2022. спремао да браћи и сестрама у Харкову достави помоћ. Баш тада се киша пројектила сручила на улице града. Он се брзо склонио у једну зграду. Након пола сата је видео да је бомбардован пут којим је требало да вози.

Володимир, још један од браће који се пријавио да превози помоћ, свестан је каквом се ризику излажу и зато је рекао: „Често се молимо Јехови да нам да мудрост да доносимо добре одлуке.“

Олександар је са супругом Валентином и остарелим родитељима живео у Харкову. Борбе су се све више заоштравале и понекад су с прозора видели експлозије на око 100 метара од њихове куће. Али нису имали ауто, па нису могли да побегну.

Међутим, браћа су дошла по њих. „У молитви смо захвалили Јехови што имамо такву браћу“, рекао је Олександар.

Васил и његова супруга Наталија су се са своје троје деце неколико дана скривали у подруму своје куће. Али 29. фебруара 2022. је у близини пала бомба и детонација им је тешко оштетила кућу. Васил се сећа те заглушујуће буке од експлозије и како су им нестала сва светла у подруму.

Кад се ситуација мало смирила, отишли су у подрум зграде у близини. Браћа су их пронашла 3. марта 2022. и одвела их у безбеднији крај Украјине.

Васил је испричао како се осећао кад су их избавили и одвели на сигурно: „Били смо тако захвални Јехови. После више седмица, коначно смо могли да вечерамо у миру, без страха и бриге да ли су нам деца безбедна.“

Олександар, још један од возача, каже да су та путовања кад иду по своју браћу доказ правог јединства међу Јеховиним народом. „Сад ми је потпуно јасно колико Јехова брине за своје слуге“, каже он. „Пресрећан сам кад на лицу својих суверника видим колико су захвални.“

Захвални смо нашој храброј браћи и молимо се да их Јехова благослови због њихове самопожртвованости (Римљанима 12:10).