Скоро 47 000 Јеховиних сведока у Украјини је због рата морало да напусти свој дом. Многи су побегли на безбедније подручје у својој земљи где су им браћа пружила смештај, храну, одећу и све друго што им је било неопходно. Иако та гостољубива браћа и сестре ни сами немају много, ипак су спремно помогли својим суверницима у невољи.

Наша сестра Олга и њен супруг, који није Јеховин сведок, живе у Уману, у Украјини. Када је рат почео, они су током прва два месеца примили у свој дом 300 браће и сестара. Неки од њих су само једну ноћ преспавали у њиховој кући, а затим продужили даље. Често се дешавало да Олга у пола ноћи сазна да ће браћа којој је потребан смештај доћи код њих за само који минут. Једном је чак 22 браће и сестара било смештено код њих. Такве ситуације су пружиле прилику Олгином 18-годишњем сину Станиславу да и он буде гостољубив. Често је спавао на поду јер је уступио своју собу избеглој браћи.

Олга каже: „Много ми је драго што у овим ужасно тешким временима могу да учиним нешто за оне који служе Јехови. Толико сам срећна због тога!“

Андриј и његова супруга Људмила су за пет седмица примили чак 200 Сведока. Једном је 18 браће и сестара преноћило код њих. Андриј каже: „Подружница нас је саветовала да направимо неке залихе хране. Залиха коју смо имали била је довољна за недељу и по дана за нас и браћу коју смо примили. Они су нам остављали захвалнице и нешто новца којим смо куповали храну коју смо могли наћи у продавницама за следеће госте. И браћа из Одбора за хуманитарну помоћ су нам доносила храну, тако да нам никада ништа није недостајало.“

Вита из Ивано-Франковска се у марту преселила код своје сестре како би избегли Сведоци могли бити у њеном стану. Она каже: „На то не гледам као на неку жртву јер волим своју браћу. Срећна сам што могу нешто да учиним за њих. Ми смо као једна породица.“

Наталија са супругом и ћерком Габријелом живи у Тернопољу. Све троје је остало без посла када је избио рат и зато су већи део своје уштеђевине морали да потроше да би збринули своје основне потребе. Али и поред тога су примили у свој дом једну сестру и њену болесну ћерку које су побегле из ратног подручја.

Наталија каже: „Сетила сам се једне сестре из Африке која је била врло сиромашна, а ипак је током конгреса примила на смештај 14 браће и сестара и сви су имали све што им је било потребно.“ Она је рекла да ју је пример те сестре подстакао да потребе других ставља испред својих.

Иако живе у тешким околностима, наша браћа и сестре у Украјини се ослањају на Јехову и гостољубиво отварају врата свог дома за своје сувернике (Римљанима 12:13).