Сестре Људмила Мозул и Катерина Роздорска уз Јеховину помоћ се боре са тешким последицама рата. Људмилин супруг Петро и Катеринин супруг Дмитро били су међу првим Јеховиним сведоцима који су страдали у рату у Украјини. Нажалост, до сада је погинуло 34 наше браће и сестара.

Петро и Људмила су се крстили 1994. Били су у браку 43 године.

„Браћа и сестре ме теше сваки дан“, каже Људмила. „Стално ме зову. Такође, од подружнице у Украјини сам добила писмо у ком су ми браћа изразила саучешће и то ме је дирнуло до суза.“

Рат је почео 24. фебруара 2022. Петро, који је био слуга помоћник у скупштини на знаковном језику, погинуо је док је са породицом бежао из Харкова током бомбардовања 1. марта 2022.

До тада је већ неколико дана трајало бомбардовање, али тог дана је почео напад на сам град. Петро и Људмила су у року од 30 минута напустили кућу заједно са својом породицом, поневши само најосновније ствари. Њих двоје су били у једним колима, а њихов син Олексиј је са супругом Марином био у другим колима. „Возили смо се кроз један стамбени блок када је почео ваздушни напад“, каже Људмила. „Због детонација је било готово немогуће одржати контролу над аутом.“

Шездесетседмогодишњи Петро је нагло скренуо да би избегао судар са Олексијем, али је притом задобио тешке повреде. Он и Људмила су одведени у болницу, где је Петро касније преминуо. Људмила је имала повреде од гелера на нози и стомаку. Олексиј и Марина нису повређени. Људмила је сазнала да је Петро преминуо када је отпуштена из болнице три дана касније.

Људмила каже: „Када размишљам о Јеховиној доброти и његовој дивној намери за људе, то ми улива мир. Сигурна сам да ћу у новом свету поново видети свог мужа и једва чекам тај тренутак.“

Дмитро и Катерина су у браку били осам година. Дмитро је последње речи упутио својој жени 8. марта 2022. кад јој се јавио с посла и рекао: „Ускоро стижем кући.“

Неколико сати касније, један његов колега је назвао Катерину и рекао јој да је Дмитро нагазио на мину и да је одведен у болницу. Преминуо је пет сати након операције.

Катерина каже како се осећала кад је сазнала да јој је супруг преминуо: „Те ноћи ме Јехова није само држао за руку већ ме је носио у наручју. Осећала сам да ми је он тако близу.“

Дмитро је имао 28 година, крстио се 2006. и служио је као старешина у Доњецкој области у Украјини.

Убрзо након комеморативног говора за Дмитра, Катерина је кренула на 12-часовно путовање до безбеднијег подручја у Украјини. „Храбре ме и теше браћа и сестре из целе Украјине, али и из других земаља. Њихова огромна љубав донекле је ублажила мој бол.“

Она још каже: „Утеху налазим и у служби проповедања […] Када ми је јако тешко, присећам се библијских стихова попут Филипљанима 4:6, 7.“

Уверени смо да ће Јехова и даље давати снагу и утеху нашој драгој браћи и сестрама из Украјине који су изгубили своје вољене (Псалам 61:1-3).