Грађански немири и рат у источној Украјини навели су председника те државе да у лето 2014. донесе декрет о делимичној мобилизацији. Виталиј Шалајко, некада украјински војник, а сада Јеховин сведок, одазвао се на позив у складу с тим декретом. Када се појавио пред војним комесаријатом, господин Шалајко је рекао да на темељу приговора савести не може да прихвати војну службу, али да је спреман да прихвати било коју цивилну службу.

Комесаријат није уважио његово право на приговор савести и против њега је подигао кривичне оптужбе за избегавање војне службе током мобилизације. У овим сукобима у Украјини, ово је била прва оптужба против оних који одбијају мобилизацију на темељу верских убеђења.

Као бивши војник, господин Шалајко разуме да држава жели да штити свој суверенитет и своје грађане. Међутим, он није могао да прихвати позив за војну службу из послушности следећем библијском начелу: „Дајте цару царево, а Богу Божје.“ * Пошто живи по хришћанским мерилима, он жели да покаже поштовање према људском животу, као и љубав према свима у свако време. *

Оптужба да је господин Шалајко избегавао војну службу изнета је пред Окружни суд Новомосковска у Дњепропетровској области 13. новембра 2014. Суд је закључио да се он није крио од војних власти и инспектора, већ да се одазвао на позив. Суд је пресудио да господин Шалајко „има право на цивилну службу, чак и у време мобилизације, будући да припада верској организацији која не одобрава коришћење оружја“.

Поред тога, окружни суд је рекао да је његово право на цивилну службу „загарантовано Уставом Украјине“. Такође је навео да Европска конвенција о људским правима, * као и пресуде Европског суда за људска права штите слободу вероисповести. Зато је судија ослободио господина Шалајка оптужбе да је избегавао војну службу. Тужилац је уложио жалбу.

Тужилац је у својој оптужби навео да уставна обавеза да се брани домовина долази испред права на вероисповест и цивилну службу. Такође је рекао да одлуке Европског суда за људска права не важе у време мобилизације.

Дана 26. фебруара 2015, Апелациони суд Дњепропетровске области донео је пресуду да „приговор савести током мобилизације није исто што и избегавање мобилизације из неоснованих разлога“. Суд је узео у обзир верска убеђења господина Шалајка и указао на пресуде поменутог Европског суда, наводећи да се „таква верска убеђења не косе с чланом 9 Европске конвенције“ * о слободи мисли, савести и вероисповести.

Суд је такође навео да на основу члана 9 Европске конвенције о људским правима нема места за тврдњу да „државна безбедност [...] оправдава кршење загарантованих права“. Судије су се сложиле да „интереси државне безбедности не смеју угрозити право на приговор савести“. Закључили су да украјински закон о цивилној служби важи и у време мобилизације. Апелациони суд је подржао пресуде основног суда и ослободио оптужбе Виталија Шалајка.

Поменуте одлуке основног и апелационог суда у источној Украјини признају и потврђују право на приговор савести и цивилну службу чак и у ванредним ситуацијама. Одлуке у случају господина Шалајка у складу су с напретком међународног права, по ком приговор савести спада међу основна људска права. *

Па ипак, тужилац је поднео жалбу вишем суду износећи исте аргументе које је испитао и одбацио апелациони суд. Правни заступник господина Шалајка уложио је 30. априла 2015. приговоре на жалбу тужиоца.

Виталиј Шалајко је само један од хиљада Сведока из Украјине који су позвани у војску. Они се с поштовањем одазивају на позив и траже да обављају службу која се не коси с њиховим дубоким верским убеђењима. Обично се њихове жеље уважавају и мали број Сведока доспева на суд. Сада је у рукама вишег суда да пружи гаранцију да ће се поштовати приговор савести Сведока.