Уставни суд Украјине је 8. септембра 2016. потврдио право на слободу окупљања без мешања власти у то. Суд је поништио један део украјинског Закона о слободи савести и верским организацијама (Закон о вери) донетог 1991. По том закону верске организације су морале да добију „дозволу“ од државе да би могле да одржавају своје верске састанке у изнајмљеним објектима. Уставни суд је закључио да је овај закон ограничавао уставом загарантовано право на слободу окупљања при ком се не нарушава јавни ред и мир. Јеховини сведоци у Украјини су поздравили ову пресуду јер су раније имали проблема при изнајмљивању објеката у којима би одржавали верску службу.

Од када је Закон о вери ступио на снагу, пристрани представници власти користили су га као покриће при оспоравању уговора о закупу које су Сведоци склапали за коришћење објеката за одржавање верске службе. Један пример тога је оно што се догодило у лето 2012. када се хиљаде Сведока из североисточне Украјине припремало за тродневни конгрес у граду Сумију. Уговор о закупу градског стадиона био је потписан и припреме за конгрес су биле увелико у току. Као што закон налаже, Сведоци су планирани конгрес пријавили властима. Само месец дана пре почетка конгреса, Градско веће у Сумију је на основу Закона о вери одлучило да таква пријава није била довољна. По њиховом мишљењу Сведоцима је била потребна дозвола да би користили стадион, а они су одбили да им је издају.

Јеховини сведоци су у веома кратком року морали да организују свој конгрес у Харкову, који је око 200 километара удаљен од Сумија. То је значило да је преко 3 500 Сведока на брзину морало да промени своје планове. Многи због здравља или година нису могли да путују у Харков на овај важан скуп. Други нису могли да присуствују јер нису могли да добију слободне дане или нису имали новца да плате пут до Харкова. Наредне године, Градско веће у Сумију се поново позвало на Закон о верама и одбило да изда дозволу Сведоцима да организују конгрес на градском стадиону.

Илија Кобел из подружнице Јеховиних сведока у Лавову, рекао је: „Отказивање конгреса у Сумију није изолован случај. И у неколико других случајева имали смо проблема при изнајмљивању објеката за верску службу.“ Примера ради, у марту 2012. званичници у граду Виницији нису дозволили Сведоцима да одрже један верски састанак у изнајмљеној дворани и тако их приморали да у последњем тренутку промене своје планове. Неколико месеци касније, власти нису дозволиле скупштини у Могиљову-Подољском да у изнајмљеном објекту одржава своју седмичну верску службу, иако је та скупштина ту одржавала своје састанке већ три године. Пошто нису имали ниједно друго прикладно место за састајање, били су принуђени да се састају у приватним домовима.

У фебруару 2015, Управа Виницијанске области тврдила је да су Јеховини сведоци прекршили закон у неколико наврата. Управа је сматрала да су Сведоци прекршили закон јер нису добили дозволе за одржавање састанака у објектима који нису њихово власништво. Пријава састанка није била довољна.

Недавних година, Јеховини сведоци су углавном могли слободно да се састају у својим објектима и то без мешања власти. Међутим, када су у питању посебни састанци или регионални конгреси, често је неопходно изнајмити веће дворане. Према Уставу Украјине, верска организација може да у изнајмљеном објекту организује скуп којим не ремети јавни ред и мир, уколико о томе унапред обавести власти. Господин Кобел каже: „Корен проблема које смо ми имали налази се у ограничењима која намеће Закон о вери, а та ограничења нису у складу са уставом по коме се не захтева дозвола од власти. Да бисмо решили проблем, обратили смо се Комесару за људска права у украјинском Парламетну, то јест Омбудсману.“

Улога омбудсмана је да свим грађанима Украјине осигура остваривање уставом загарантованих права. Након што је размотрио потешкоће с којима се сусрећу Јеховини сведоци, омбудсман се сложио да је Закон о верама у супротности са Уставом. Устав гарантује право на окупљање при чему је само потребно пријавити властима да ће се у изнајмљеном објекту одржати верска служба. Међутим, Закон о верама забрањује одржавање верске службе у изнајмљеном објекту осим ако верска група није добила дозволу од власти најмање десет дана пре таквог скупа.

Омбудсман је 26. октобра 2015. поднео документацију Уставном суду Украјине, тврдећи да је овај део Закона о верама неуставан. У документацији је стајало да је слобода окупљања једна од основних слобода загарантованих свим грађанима. У даљем образложењу је стајало: „Државе морају да се уздржавају од доношења произвољних мера које доводе до угрожавање права на слободу окупљања.“ Јеховини сведоци су подржали став омбудсмана тиме што су у кратком поднеску Уставном суду објаснили са каквим су се проблемима суочили приликом изнајмљивања објеката за своје верске састанке.

У својој пресуди од 8. септембра 2016. Уставни суд је потврдио да ниједан закон не може да оспори уставно право на мирно окупљање које је унапред пријављено властима. Суд је узео у обзир ширу слику јер се позвао на члан 9 Европске конвенције о људским правима којим се гарантује право на слободу вероисповести и на члан 11 којим се гарантује право на слободу окупљања при чему држави није дозвољено да се без оправданих разлога меша у то. Суд је прогласио неуставним део 5, члан 21 Закона о вери из 1991, по коме је потребно да верска група добије дозволу од власти пре него што одржи верску службу у изнајмљеном објекту.

Одржавање верске службе у изнајмљеном објекту више не зависи од воље званичника који могу да одлуче да ускрате такву дозволу. Као што устав и гарантује, уколико Сведоци унапред пријаве верски састанак у изнајмљеном објекту њихов захтев не може бити одбијен.

Господин Кобел је у име преко 140 000 Јеховиних сведока у Украјини изјавио: „Ова одлука Уставног суда потврдила је право на мирно окупљање. Драго нам је што више нећемо имати проблема с властима када изнајмљујемо објекте за верске састанке.“