Синтија Пабло има 64 године и некрштени је објавитељ. Припада групи на знаковном језику у скупштини Пангуло, на Филипинима. Она је глува и слепа особа. Има врло скромна примања и живи у густо насељеном делу града Валенцуеле са члановима своје породице који нису Јеховини сведоци. Њене животне околности нису нимало лаке, а пандемија их је додатно отежала. Међутим, браћа из њене скупштине су предузела неке кораке како би се постарала за њене потребе.

Због својих година, Синтија спада у ризичну групу људи за које би коронавирус био опасан. Пандемија је између осталог довела и до несташице воде у њеном крају, због чега јој је било тешко да пере своју одећу. Пре него што је почела пандемија, сестре из њене скупштине помагале су јој око прања одеће, али сада је због ограничења која су наметнуле власти то постало немогуће.

Брат Волтер Илумин, старешина из њене скупштине, набавио је посебну дозволу од локалних власти, која му омогућује да напушта свој дом да би се постарао за њене потребе. Овакву дозволу добијају само они који се старају о некоме. Волтер се брине да Синтији одећа буде опрана и да има храну и друге неопходне ствари. Он се држи свих мера заштите које су власти прописале, што значи да носи маску и другу заштитну опрему и редовно пере руке.

Синтија снима видео-поруке у којима изражава своју велику захвалност браћи и сестрама који се брину о њој. Брат Илумин сваки пут покаже те снимке скупштини.

Он јој још помаже да прати састанке тако што дође код ње кући и преводи јој снимљени програм путем тактилног знаковног језика. Уз његову помоћ, Синтија чак редовно даје коментаре на скупштинском разматрању Стражарске куле. Њено учешће на састанцима током овог периода изолације много значи свима у скупштини који прате програм путем видео-везе.

Уверени смо у то да је Јехова срећан кад види како његове слуге помажу једни другима и храбре се, тим више што виде „да се приближава дан“ (Јеврејима 10:24, 25).