Након наших сусрета, ја сам срећан и певушим у себи. Ваша посета ми пружа утеху а проучавање Библије даје смисао мом животу.

Желим само да захвалим на свему што сте у правном, административном и духовном смислу предузели да бисте неометано вршили своју службу.

Сусрети с вама су одговор на моје молитве.

Овако су неки затвореници у Француској изразили своју захвалност за духовну помоћ коју добијају од Јеховиних сведока.

Највиши управни суд у Француској је 16. октобра 2013. донео одлуку којом је окончан период дискриминације Јеховиних сведока у овој земљи. Овом одлуком суд је дозволио Јеховиним сведоцима да одлазе у затворе као верски службеници и пружају духовну помоћ затвореницима који то желе. *

Затворске управе су годинама дозвољавале Сведоцима да посећују затворенике и пружају им духовну помоћ и савете иако нису имали дозволу на основу које би били званично признати као верски службеници. Ситуација је почела да се мења од 1995, када је Парламентарно веће објавило контроверзан извештај који је садржао списак „опасних“ секти, међу којима су били и Јеховини сведоци. Овај негативан извештај не само што је нарушио углед Сведока већ је и покренуо талас дискриминације против њих. То се одразило и на проповедање у затворима.

Иако парламентарни извештаји нису правно обавезујући, неки затвори су на основу извештаја из 1995. Сведоцима ограничили приступ затвореницима који су тражили духовну помоћ. Сведоци су имали законско право да их посете само као приватна лица, али не и као верски службеници. Више нису могли да носе Библију ни другу верску литературу. Све посете су се обављале у јавној просторији која није била погодна за разговоре о духовним темама. Један Сведок је рекао да је у тим просторијама „било бучно и прометно као на железничкој станици“. Неке затворске установе су захтевале да затвореници буду детаљно прегледани након посете Сведока, јер нису дошли у својству верских службеника.

Настојећи да добију иста права као и припадници других религија, Јеховини сведоци су 2003. од Државне затворске управе тражили дозволе за обављање верске службе у затворима. Све молбе су категорички одбијене. Сведоци су уложили жалбе вишем законском телу због ових произвољних и дискриминационих одлука, али су били одбијени. Француско министарство правде је у званичном саопштењу навело разлог за одбијање захтева за дозволу, рекавши да се Јеховини сведоци не налазе на списку религија које имају право да посећују затворенике. Министарство је такође изразило забринутост да би одобравање верске службе Јеховиним сведоцима само охрабрило друге верске мањине да траже исто. Након више безуспешних покушаја да реше ово питање преко Министарства правде, Сведоци нису имали другог избора него да случај предају суду.

Јеховини сведоци су 2006. повели неколико парница како би поништили одлуке Министарства правде и добили дозволе за верску службу у затворима. Сви управни и апелациони судови у земљи који су били укључени у овај случај закључили су да је одлука власти незаконита. Године 2010, Државни високи орган за борбу против дискриминације и успостављање равноправности осудио је став власти и препоручио да министар правде оконча дискриминацију.

Француска влада не само да се оглушила на то упозорење и одлуке суда већ је и уложила жалбе Државном већу, највишем управном суду у Француској.

Случај Јеховиних сведока је 2013. доспео до Државног већа. У разматрање је узето још девет сличних предмета. Према одлуци од 16. октобра 2013, овај суд је одбио жалбе француске владе. У закључку је наведено да затворска управа из поштовања према правима затвореника мора „у најкраћем року овластити довољно верских службеника, али у складу са захтевима о безбедности и реду у затворској установи“. Надаље, указујући на француски Устав и Европску конвенцију о људским правима, Државно веће је изјавило да „затвореници имају загарантовану слободу мисли, савести и вероисповести и да могу исповедати веру коју они желе“. Захваљујући тој одлуци, до сада је у Француској и њеним прекоморским територијама издато 105 дозвола за верску службу, тако да Јеховини сведоци могу да посећују затворенике.

У јануару 2014, Државна затворска управа је овластила Жан-Марка Фурка као главног верског службеника Јеховиних сведока. Према томе, господин Фурко има приступ свим затворима у Француској. Такође има овлашћење да заступа Јеховине сведоке пред Државном затворском управом. Он је изјавио: „Баш као и представници других религија, од сада ће и Јеховини сведоци моћи да посећују затворенике на достојанственим и прикладним местима, понекад и у њиховим ћелијама.“

Ова одлука је важна победа за верску слободу у Француској. Она потврђује да затвореници имају право да исповедају веру коју они желе и да примају посете верских службеника по свом избору. Јеховини сведоци су захвални француским судовима јер су окончали дискриминацију и тако начинили још један корак према признавању Јеховиних сведока као религије у Француској.