Европски суд за људска права је недавном пресудом додатно подржао права младића који улажу приговор савести на служење војног рока. Дана 12. октобра 2017, Европски суд за људска права направио је преседан у случају Адјан и други против Јерменије у повезаности са врстом алтернативне службе која треба да им се обезбеди.

Европски суд за људска права годинама није признавао право на приговор савести, због чега су многи били кривично гоњени и осуђени на затворске казне. Међутим, став овог суда се променио када је 2011. донета пресуда у случају Бајатјан против Јерменије, којом је право на приговор савести признато као једно од основних права. У недавној пресуди у случају Адјан, суд је јасно рекао да они који улажу приговор савести имају право на алтернативну службу која је по својој природи заиста цивилна служба и која не представља никакав вид кажњавања.

Кратак преглед догађаја на овом пољу у Јерменији показује како су пресуде Европског суда за људска права у случају Бајатјан, Адјан и други утицале на велику промену у односу власти према онима који улажу приговор савести.

Казна као једина могућност. Када се 2001. Јерменија придружила Савету Европе, обавезала се да ће усвојити закон о цивилном служењу војног рока који ће бити у складу са европским стандардима, што значи да таква служба неће бити под војном управом нити ће по казни трајати дуже од војног рока. Јерменија је такође пристала да ослободи оптужби све који су уложили приговор савести. * Међутим, у време када је Вахан Бајатјан, један од Јеховиних сведока, уложио приговор савести на војну службу, Јерменија још увек није испунила своје обавезе. Он је 2002. осуђен на казну затвора зато што није желео да служи војни рок, а Јерменија није обезбедила цивилну службу. Године 2003. Вахан Бајатјан је поднео жалбу Европском суду за људска права, у којој је навео да је изрицањем затворске казне Јерменија повредила његово право на слободу савести и вероисповести.

Мањкаво решење, а затим кажњавање. Јерменија је 2004. усвојила закон о цивилном служењу војног рока и један број младих Јеховиних сведока је прихватио ту могућност. Међутим, убрзо су увидели да је тај програм у надлежности војних, а не цивилних власти и зато су напустили ту службу након што су о томе обавестили надлежне органе. Због тога су били ухапшени и кривично гоњени, а неки су били осуђени и на затворску казну. У мају 2006, Хајк Качатријан и још 18 Јеховиних сведока који су уложили приговор савести, поднели су жалбу Европском суду за људска права у којој су навели да су таквим незаконитим гоњењем нарушена њихова права. *

Године без икаквог помака. Јерменија годинама није ништа предузимала како би изменила закон о цивилном служењу војног рока. Јеховини сведоци нису могли да се повинују тадашњем закону и због тога су осуђивани на затворске казне. Од 2004, када је усвојен закон о цивилном служењу војног рока, па до 2013. када је тај закон био измењен, 317 Јеховиних сведока је било осуђено на казну затвора у трајању од 24 до 36 месеци.

Током тог времена, у Европском суду за људска права није било много помака по овом питању. Тај суд је 2009. разматрао жалбу Вахана Бајатјана, у којој је наведено да је његов приговор на служење војног рока заштићен чланом 9 Европске конвенције, која гарантује право на слободу савести и вероисповести. Међутим, Европски суд је био у обавези да се ослања на своју вишедеценијску судску праксу. Став суда био је да свака земља треба да одлучи да ли ће признати право на приговор савести на служење војног рока. Уколико нека држава не призна то право, онда члан 9 не може бити гаранција да неће доћи до кривичног гоњења због одбијања војне службе. Пошто је изгледало да такав став суда није у складу са прихваћеним међународним нормама по питању приговора савести, адвокати господина Бајатјана су затражили да његова жалба буде упућена на поновно разматрање Великом већу Европског суда за људска права.

Велики корак напред. До преокрета је дошло када је Велико веће Европског суда за људска права поново размотрило жалбу Вахана Бајатјана. Тај суд је 7. јула 2011. први пут јасно навео да је приговор савести право које је заштићено чланом 9 Европске конвенције. У образложењу је стајало да је Конвенција „живи инструмент“ при чијем се тумачењу мора узети у обзир закон који је послужио као основа за „практично општеприхваћен став о том питању у Европи и ван ње“. Овом одлуком Великог већа право на приговор савести у Европи подигнуто је на један виши ниво, а Јерменији је наложено да пронађе адекватно решење за оне који због приговора савести не желе да служе војни рок.

„Одбијање војне службе, иза ког стоји озбиљан и несавладив конфликт између обавезе служења војног рока и савести појединца или његових искрених и дубоко укорењених верских или других уверења, представља убеђење или веровање које је довољно чврсто, озбиљно и важно да заслужује да буде заштићено чланом 9“ (Бајатјан против Јерменије [GC], no. 23459/03, § 110, ECHR 2011)

Одговарајућа цивилна служба и даље проблем. У лето 2011, четворица Јеховиних сведока у Јерменији, међу којима је био и Артур Адјан, били су осуђени на затворске казне зато што нису прихватили цивилну службу, која је била под војном управом. Они су поднели жалбу Европском суду за људска права, у којој су навели да је Јерменија повредила њихова права, будући да цивилна служба коју је омогућила од 2004. није у складу са европским стандардима и да је и даље неспојива са њиховом савешћу.

Цивилна служба и даље под војном управом. Европски суд за људска права је 27. новембра 2012. донео пресуду у случају Качатријан и други против Јерменије, којим је обухваћено 19 Сведока који су напустили цивилну службу зато што је била под војном управом. Према тој пресуди ови Сведоци су незаконито гоњени и осуђени на затворске казне. Иако је у пресуди стајало да су подносиоци жалбе указали на проблем да је програм цивилне службе у надлежности војних власти, суд се о томе није изјаснио у случају Качатријан.

Одговарајућа цивилна служба. У лето 2013, влада Јерменије изменила је закон о увођењу цивилне службе, као што је то обећала 2001. До октобра 2013. већина Сведока у Јерменији који су били у затвору пуштени су на слободу. Неколицина њих којима је казна била при истеку одлучила је да до краја остане у затвору. Од тада, онима који у Јерменији због приговора савести одбијају да служе војни рок стоји на располагању цивилна служба.

На основу пресуда Европског суда за људска права у случају Бајатјан и у случају Качатријан, било је јасно да је приговор савести на служење војног рока једно од основних права и да га власти Јерменије морају поштовати. Међутим, суд није рекао да програм цивилне службе не сме бити под војном управом.

Тај јаз је био премошћен када је 12. октобра 2017. Европски суд за људска права донео пресуду у случају Адјан и други против Јерменије. У образложењу је стајало да будући да је право на приговор савести на служење војног рока заштићено, Јерменија мора да онима који улажу приговор савести обезбеди прихватљиву цивилну службу која удовољава европским стандардима. Цивилна служба не сме да буде у надлежности војних власти и не сме представљати никакав вид кажњавања. Суд је наложио да се онима који су претрпели последице због мањкавости закона о цивилној служби исплати одштета.

„Суд сматра да је право на приговор савести загарантовано чланом 9 Конвенције илузорно уколико je држави дозвољено да организује и спроводи систем цивилне службе на начин који не нуди, било у закону или у пракси, алтернативу војној служби која је по својој природи заиста цивилна и која не представља никакав вид застрашивања или кажњавања“ (Адјан и други против Јерменије, no. 75604/11, § 67, ECHR 2017).

До јануара 2018, 161 Јеховин сведок у Јерменији завршио је програм цивилне службе, а 105 Сведока је још увек у том програму. Јеховини сведоци, као и власти које надгледају програм цивилне службе, веома су задовољни резултатима који се постижу. Таква служба удовољава потребама друштва и прихватљива је за оне који траже алтернативу за служење војног рока. Тиме је такође решен проблем кршења људских права који је постојао у Јерменији.

Андре Карбоно, један од адвоката који су заступали Сведоке у Јерменији, одао је признање властима што су решиле овај проблем. Он је рекао: „Када узмемо у обзир пресуде Европског суда за људска права које су донете против Јерменије, видимо напредак у решавању овог проблема од случаја Бајатјан из 2011. године. Захваљујући пресудама у случају Качатријан и Адјан цивилна служба више није у надлежности војске. Надамо се да ће и друге државе које немају адекватан програм цивилне службе увидети какав је напредак постигла Јерменија увођењем цивилне службе која је прихватљива онима који улажу приговор савести и колико се све то позитивно одражава на целокупно друштво.“

1. 12. октобар 2017.

   Европски суд за људска права доноси пресуду у случају Адјан и други против Јерменије

2. Јануар 2014.

   Први Јеховини сведоци учествују у новом програму цивилне службе

3. 12. новембар 2013.

   Ниједан Јеховин сведок није у затвору због приговора савести, први пут после више од 20 година

4. 8. јун 2013.

   Јерменија усвојила амандмане на Закон о цивилном служењу војног рока, који ступају на снагу у октобру 2013.

5. 27. новембар 2012.

   Европски суд за људска права доноси пресуду у случају Качатријан и други против Јерменије

6. 10. јануар 2012.

   Европски суд за људска права је након случаја Бајатјан утврдио да је Јерменија прекршила члан 9 и у случајевима Букаратјан против Јерменије и Цатурјан против Јерменије када је те Сведоке осудила на затворске казне

7. 7. јул 2011.

   Велико веће Европског суда за људска права је утврдило да је прекршено право на слободу савести (члан 9 Европске конвенције) и у пресуди 16-1 у случају Бајатјан против Јерменије, заштитило права оних који улажу приговор савести

8. 27. октобар 2009.

   Европски суд за људска права доноси пресуду у случају Бајатјан против Јерменије, у којој образлаже да се члан 9 Европске конвенције не примењује на приговор савести; случај упућен Великом већу Европског суда за људска права

9. 2004.

   Јерменија усваја закон о цивилној служби у надлежности војних власти

10. 2001.

    Јерменија се обавезује да усвоји закон о цивилном служби